Постоји низ понашања која се повезују са анксиозношћу 3 су највећа показатеља да дете има проблем са анксиозношћу.
Великом делу људи, а камоли деци може бити веома тешко да опишу узнемирујуће мисли. Анксиозност је клиничко стање које нарушава нормално функционисање особе (детета) на дневној бази.
Дете говори негтивне ствари
Ако дете има обичај да често говори негативне ствари о себи, било да је реч о учинку у школи, спорту или неким другим активностима, то је прва црвена лампица. Иако многа деца повремено кажу како су у нечем лоша, и како неки пројекат никад неће завршити, ако то постане норма, такав облик понашања је забрињавајући. Реченице попут "никад нећу добити позитивну оцену из математике, јер сам превише глуп да је схватим", нису нешто занемарљиво јер ће дете почети временом да верује у њих.
Дете превише брине
Анксиозност се манифестује у различитим облицима. Уобичајени начини су избегавање, брига, сумња у себе, прекомерни страхови и социјална анксиозност. Ако дете има обичај да се претерано брине због ствари које се још увек нису догодиле, попут контролних задатака, такмичења у спорту али и тога шта ће други о њему да мисле, то је друга црвена лампица. Иако се сасвим уобичајена мала доза нервозе ако забринутост омета дете да нормално функционише (изађе на бину и запева), то је нешто што не бисте смели игнорисати у нади да ће да прође само од себе.
Дете има проблем са спавањем и одвојеношћу од родитеља
Анксиозна деца углавном имају проблема са спавањем. Тада сви њихови страхови долазе највише до изражаја. Уз то иде и опште присутан страх од одвајања од родитеља. Иако је сасвим нормално да се дете осећа најсигурније крај својих родитеља ако оно одбија да се по сваку цену одвоји од њих, било да остане у школи или једноставно буде у својој соби и игра се, то је трећа црвена лампица. Уколико рационалним разговором не можете да разуверите дете да се ништа лоше неће догодити ако је само без вас у неком тренутку, то је класичан пример анксиозности.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
