Стручњак у области развоја деце, др Ранко Рајовић, недавно је поделио важно сазнање са родитељима на семинару НТЦ система у Словенији, говорећи о томе како деци треба помоћи да развијају емпатију, тимску игру и емоционалну отпорност. Као пример за то, Рајовић је истакао Николу Јокића, једног од најбољих кошаркаша данашњице.
„Морају да помажу једни другима да играју једни за друге. Најбољи пример за то је Никола Јокић. Пратите ли га? Он никад не истиче себе, а најбољи је играч на свету“, рекао је Рајовић, објашњавајући како су Јокићеве вредности кључне за васпитање деце.
„Ако гледате ко има највише трипл-даблова, то је Весбрук. Иако је статистички успешан, није освојио ништа значајно, јер је себичан играч. Никад нец́е остати уписан нигде", додао је Рајовић, истичући да је Никола Јокић прави тимски играч, што је вредност коју треба пренети на децу, јер спорт активира емпатију и спрема их за живот. Према његовим речима, чак и губици на утакмицама, попут пада на друго или треће место, представљају драгоцено искуство за децу које их припрема за животну стварност.
"Ви њих спремате за живот. Можда ц́е неко бити сутра врхунски спортиста, нека буде. Али је боље да прођу кроз тај систем, ја кажем, да дете изгуби на утакмици, да буде тужно, да победи, да освоју неку медаљу, друго место, трец́е место, па да опет изгуби, да све те емоције прођу у групи. Па њега спорт спрема за живот", закључио је.
Рајовић неретко упозорава родитеље колико је спорт битан и кључна ставка за развој деце. Он наглашава да деца морају да се крећу како би се здраво развијала и како би стимулисали мозак на најбољи могући начин.
Лопта – најбоља играчка за развој детет
„Деца која нису стимулисана да се баве физичком активношћу, често имају проблема са основним моторичким вештинама. Активности са лоптом побољшавају способност просторне оријентације, координације и визуелно-моторичке координације“, закључио је Рајовић. Лопта, према његовим речима, има широк спектар користи за развој детета. Од смањења потешкоћа у визуелно-моторичкој координацији, преко развијања способности за праћење и поштовање инструкција, до јачања пажње и концентрације. Такође, Рајовић подсећа да данас деца све више времена проводе пред екранима, што негативно утиче на развој њихових физичких и менталних способности. Лопта, као једноставно, али изузетно ефикасно средство, помаже у превенцији поремећаја попут диспраксије, дисграфије и дислексије. Ом позива родитеље да не занемарују моћ физичке активности и игре са лоптом у процесу одрастања, јер то директно утиче на ментални и емоционални развој детета, као и на његову способност да се носи са изазовима живота. Зато, на крају крајева, понеки тимски спорт је одличан начин да клинци развију моторику, али и осећај за друге.
„Деца која нису стимулисана да се баве физичком активношћу, често имају проблема са основним моторичким вештинама. Активности са лоптом побољшавају способност просторне оријентације, координације и визуелно-моторичке координације“, закључио је Рајовић. Лопта, према његовим речима, има широк спектар користи за развој детета. Од смањења потешкоћа у визуелно-моторичкој координацији, преко развијања способности за праћење и поштовање инструкција, до јачања пажње и концентрације. Такође, Рајовић подсећа да данас деца све више времена проводе пред екранима, што негативно утиче на развој њихових физичких и менталних способности. Лопта, као једноставно, али изузетно ефикасно средство, помаже у превенцији поремећаја попут диспраксије, дисграфије и дислексије. Ом позива родитеље да не занемарују моћ физичке активности и игре са лоптом у процесу одрастања, јер то директно утиче на ментални и емоционални развој детета, као и на његову способност да се носи са изазовима живота. Зато, на крају крајева, понеки тимски спорт је одличан начин да клинци развију моторику, али и осећај за друге.
Рајовић је истакао да је лопта, иако често запостављена, најмоћнија играчка за развој детета. Он наводи да деца кроз активности са лоптом развијају кључне моторичке вештине, побољшавају координацију, равнотежу, као и способност да боље осете своје тело. „Кретање је темељ за развој мозга. Деци је потребно да боље осећају своје тело и његове границе“, објаснио је.
Према његовим речима, лопта је и средство за развој проприоцепције, способности контролисања мишића и равнотеже, што је кључно за децу која се развијају. „Због гравитације, ми стално користимо своје мишиће, а лопта активира те вештине и доприноси развоју неуронских веза“, истакао је Рајовић.
Деца, према Рајовићу, бирају различите врсте лопти према својим потребама – неки преферирају теже лопте, док други бирају лакше или бодљикаве, чиме развијају фину моторику и тактилну сензацију. Он саветује родитељима да допуштају деци да сама изаберу лопту, јер ће на тај начин дете боље развијати унутрашњу мотивацију.
„Деца која нису стимулисана да се баве физичком активношћу, често имају проблема са основним моторичким вештинама. Активности са лоптом побољшавају способност просторне оријентације, координације и визуелно-моторичке координације“, закључио је Рајовић.
Лопта, према његовим речима, има широк спектар користи за развој детета. Од смањења потешкоћа у визуелно-моторичкој координацији, преко развијања способности за праћење и поштовање инструкција, до јачања пажње и концентрације. Такође, Рајовић подсећа да данас деца све више времена проводе пред екранима, што негативно утиче на развој њихових физичких и менталних способности. Лопта, као једноставно, али изузетно ефикасно средство, помаже у превенцији поремећаја попут диспраксије, дисграфије и дислексије.
Ом позива родитеље да не занемарују моћ физичке активности и игре са лоптом у процесу одрастања, јер то директно утиче на ментални и емоционални развој детета, као и на његову способност да се носи са изазовима живота.
Зато, на крају крајева, понеки тимски спорт је одличан начин да клинци развију моторику, али и осећај за друге.
(она.рс)
