Koje rečenice najviše uništavaju samopouzdanje deteta i zašto ostavljaju dugotrajne posledice na njegov emocionalni razvoj.
Samopouzdanje deteta gradi se godinama, u malim, svakodnevnim trenucima. Upravo u tim trenucima reči roditelja imaju najveću težinu — one mogu da podignu, ali i da slome detetovu veru u sebe. Iako većina roditelja želi najbolje, određene rečenice, izgovorene u brzini ili frustraciji, ostavljaju duboke tragove. Ovo su četiri najčešće.
1. „Ti to nikad nećeš umeti“
Kada dete čuje da „nikad“ nešto neće postići, ono počinje da veruje da mu napredak nije ni moguć. Ova rečenica ubija motivaciju, jer dete stiče utisak da se trud ne isplati. Umesto ohrabrenja, dobija poruku da nema sposobnosti — iako je često potrebno samo vreme, vežba i malo strpljenja.
2. „Zašto ne možeš da budeš kao drugi?“
Poređenje sa drugom decom uvek ostavlja osećaj da dete nije dovoljno dobro. Ono tada počinje da posmatra sebe kroz tuđe uspehe i tuđe standarde, umesto da razvija svoje talente i svoj tempo rasta. Na duže staze, poređenje može da dovede do nesigurnosti, zavisti ili osećaja manje vrednosti.
3. „Stalno sve pogrešiš, ništa ne uradiš kako treba“
Generalizacije poput „uvek“ i „nikad“ za dete su posebno bolne. Kada roditelj tako govori, dete ne razlikuje pojedinačnu grešku od svoje ličnosti. Počinje da veruje da je ono problem, a ne da je pogrešan samo postupak. Ovakve rečenice rađaju strah od pokušaja, jer dete veruje da će greška uvek biti ono što ga definiše.
4. „Preteruješ, nije to ništa, nemoj da se praviš pametan“
Umanjivanje dečjih emocija jedna je od najvećih prepreka zdravom emocionalnom razvoju. Ako dete stalno sluša da preteruje, da „nije toliko strašno“ ili da „dramatizuje“, ono uči da potiskuje svoje emocije i da se stidi onoga što oseća. Na duže staze to može dovesti do toga da ne ume da prepozna, izrazi i obradi sopstvena osećanja.
(Stil)
BONUS VIDEO:
