· · Komentara: 0
VEROVANJA

Najviše vampira živelo je u Podunavlju, a problem je rešen KINDžALOM

Drakulu su mrzeli nemački trgovci, jer je rešio problem krađe i prosjačenja.

1623929713_Depositphotos_43944601_xl-2015.jpg
Foto: Depozitfoto

Verovanje potiče još iz starog Egipta, čiji su stanovnici duboko verovali da preminuli, nakon smrti, i dalje ima ljudske potrebe.

- Mumificiranje je nastalo zbog tog verovanja, što je zabeleženo u svim egipatskim hijeroglifima od trećeg veka pre naše ere pa na ovamo, kaže Dejan Tanić, v.d. direktora Istorijskog arhiva u Jagodini.

Pročitajte još: Betmen je bio debeljuškasti mesar, a Holivud je na njemu zaradio milijarde! (VIDEO)

Mnogštvo vampira u Habsburškoj monarhiji

Dejan Tanić Foto: Z. G.

Prema njegovim rečima, u srpskoj narodnoj tradiciji verovanje u natprirodne sile - vampire i veštice - potiče iz 18. veka. Vuk Karadžić je dokumentovano u stranim i srpskim istorijskim i književnim izvorima, da je verovanje iz perioda Habsburške uprave na srpskim prostorima i bilo je široko rasprostanjeno.

Najviše vampira bilo je u Podunavlju!

- Verovanje u vampire bilo je veoma izraženo u Podunavlju, a kako bi se to istražilo, Marija Terezija poslala dvorskog lekara da to ispita - kaže Tanić. - Oni su zaključili da je reč o praznoverju i da nema realnih činjenica koje bi ukazivale na postojanje natprirodnih sila.

Imperatorka je organizovala naučnike da u Srbiji istraže problem sa vampirima...

Verovanje bilo toliko rasprostanjeno da je urađen državni projekat, jer je imperatorka Marija Terezija naredila ispitivanje te pojave na prostoru od Češke do Đerdapa.

Vlad Cepeš, saveznik Đurađa Brankovića

Istorijska ličnost Vlad Cepeš (Tepeš) Drakula, nekadašnji vladar Vlaške, koji je stolovao u prestonici Trgovište, na području današnje centralne Rumunije, bio je pravoslavac i politički i vojni saveznik srpskog despota Đurđa Brankovića.

Spomenik Cepešu Foto: Depozit

Pročitajte još: Ivanov je pokušao da oplodi šimpanze LJUDSKOM SPERMOM, a cilj je bio jedan! Šta se KRILO iza NAJOZBILJNIJEG svetskog projekta! (VIDEO)

Bio je izuzetan vladar, ali veoma surov, koji je na svaki način morao da spreči turske pohode i kriminal u državi, zbog čega se odlučio na ekstremne mere.

Vlada Cepeša su mrzeli nemački trgovci.

Pošto je bio svestan pozicije kneževine Vlaške na Balkanu i u svetu, jer je to bila mala zemlja koja je morala ekonomski da opstane, uveo je posebne privilegije za domaće trgovce, a velike takse za strane.

Unapredio je trgovinu u Vlaškoj, ali je ograničavao nemačke trgovce koji su ga proglasili surovim vladarem, tepešom, što je značilo "nabijač na kolac".

Pročitaje još: Edison je ukrao patent i rekao: Tesla, vi ne razumete američki smisao za humor!

Krađu rešavao nabijanjem na kolac

Priče o njegovoj surovosti su preuveličane. Postoji anegdota po kojoj je jedan nemački trgovac u vreme vašara došao u neko vlaško mesto i video prebogate tezge sa robom za kojima nije bilo prodavaca. Išao je pola kilometra kroz taj bazar i nije video žive duše, jer su svi bili u krčmama u centru. Kad je jednog starinu pitao zašto niko ne čuva svoju robu, on mu je odgovorio da kod njih već dve godine niko nije nabijen na kolac zbog krađe.

Pohvatao je sve lažne prosjake!

- Prema istinitoj priči, Vlad je problem kriminala rešio u jednom danu 1437. godine: izdao je kneževski proglas da će svi prosjaci tog i tog dana na tom i tom mestu biti bogato darivani i nahranjeni. Desetak hiljada pravih i lažnih prosjaka sakupilo se tog dana u Trgovištu. Kneževi dvorani i činovnici uspeli su da iz improvizovanih šatri izvuku stvarne invalide, a lažne prosjake, koji su bili klasični drumski razbojnici, lopovi i džeparoši, žive su spalili - veli Tanić.

Pročitajte još: Primitivni nomadi su napravili precizan astronomski sat: Da li su došli sa ORIONA?

Mit o vampiru razvio je Brem Stoker

Priče o ovom vladaru širili su njegovi savremenici, a mit o vampiru Drakuli nastao je s vremenom, najviše zahvaljujući piscu Bremu Stokeru. To je bio i prvi put da se u svetskoj literaturi pominje šljivovica, jer u njegovom romanu Drakula svog gosta Džonatana Harkera ponudio ovim pićem.

Jagodinci u Carigradu
Do prve polovine 18. veka, veliki deo srpskog življa sa prostora Srema, današnjeg Beograda, ali i Jagodine, bio je preseljavan na prostor šire okoline Carigrada. Srbi su bili zaduženi za održavanje carigradskog vodovoda, odnosno infrastrukture, koja je išla od evropskog dela Turske ka njenom azijskom delu.
Prvi put se u svetu čulo za šljivovicu u knjizi "Drakula" Brema Stokera.

Izuzetno snažno verovanje u vampire postojalo je i kod čuvenih galipoljskih Srba, odnosno Srba preseljenih na prostor Galipolja, današnjeg Istanbula. Prva naselja na prostoru današnje Turske nastala su u široj okolini Jedrena, u prvoj polovini 16. veka.

Srbe raseljavali zbog vampira

- Postoje istorijski podaci da su devedesetih godina 16. veka mnoga srpska naselja Srba bila raseljena u druge delove Turske zbog straha od vampira! I u tadašnjim turskim i srpskim izvorima zabeleženo je ovo značajno verovanje u natprirodne sile. Možda je zbog vremenskih i životnih uslova, koji nisu bili prilagođeni balkanskom načinu života, ili zbog napornog rada, anemije, kuge ili drugih pošasti došlo do masovnih bolesti i velikog umiranja ljudi, ali je sve dovođeno u vezu sa uticajem demonskih, natprirodnih sila i sve je pripisivano vampirima. Na taj način praznoverje je uticalo na istorijske procese - konstatuje Tanić.

Pročitajte još: Aleksandar je pobedio poslednjeg samuraja, ponizio Japan i vratio se kući

Jaude u mogilama

Praslovensko verovanje u vampire posebno se vezuje za jaude, decu koja su umrla nekrštena, pa su se povampirila. U Ukrajini, delu slovenske prapostojbine, to verovanje bilo je veoma razvijeno, naročito u vreme tatarskih pohoda. Tatari su žene i decu odvodili u roblje, a zbog napornog puta, mnogo dece je umiralo. Svi koji su umrli na "putu roblja" sahranjivani su u mogilama, zajedničkim grobnicama iz kojih su se navodno "javljali" jaudi i napadali putnike.

U Vlaškoj je bilo više utvara nego ljudi

- Jedan od kozačkih zapovednika pričao je mladim saborcima šta mu se dešavalo dok je, jezdeći iz Jampolja za Huljaj polje, prolazio pored mogila. Kad mu je nešto skočilo na sedlo, okrenuo se i ugledao dete svetlih očiju koje je cvilelo, ali je munjevito skočilo i ujelo ga iza uva. "Hospodi, vampir!", pomislio je, ali budući da je dugo služio u Vlaškoj, gde utvara ima više nego ljudi, znao je da im doskoči. Skočio je na zemlju, udario kindžalom (kratkim kopljem) u zemlju i povikao: "Propadni, pogini!" Dete je s njegovog vrata palo niz ruku, pa niz koplje i u zemlju se zakopalo. On je potom kinđalom "udario" krst po zemlji i nastavio da jezdi. To je 1649. godine zapisao Ovsivuj, po činu esaul Perejaslavskog puka zaporoške vojske - ispričao nam je Tanić.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.