Mesne poklade u pravoslavlju predstavljaju praznik koji se obeležava poslednje nedelje pre početka Velikog posta, kada je dozvoljena upotreba svih namirnica.
Danas je poslednji dan kada se može jesti meso, dan pred početak Siropusne ili Bele nedelje. Ove poklade su deo pripreme vernika za post, a karakterišu ih porodična okupljanja, molitva i praštanje, kao i običaji veselja pre perioda uzdržavanja.
Svetogorski monasi savetovali su vernike da ne pogrešno tumače duhovni značaj dana pred post. Nisu zabranjivali hranu, već su pozivali na umerenost i razboritost. Govorili su da Mesne poklade mogu biti prilika za zahvalnost Bogu, a ne za neumerene užitke.
Jedan starac često je govorio:
- Jedi, dete moje, ali s merom. Smej se, ali bez greha. Raduj se, ali ne zaboravi na Boga.
Saveti za vernike
1. Uzdržanje i priprema za post
2. Značaj posta i pripreme duše
3. Odnos prema svetovnim običajima
4. Duhovno „pečenje“ – očišćenje strasti
Starci sa Svete gore nisu smatrali Mesne poklade danom greha, već podsećanjem na duhovni put. Dok je u svetu ovaj dan povezan sa hranom i veseljem, na Svetoj gori se doživljava kao poziv na uzdržanje, molitvu i pripremu za Veliki post. Pravo značenje Mesnih poklada, prema starcima, ne nalazi se u mesu i užicima, već u ljubavi Božijoj i traženju istinske radosti.
(Religija)
