· · Number of comments: 0
ŠTETA ili KORIST

Srpska naučnica Jovana RAZOTKRIVA mane Uneskove kampanju o PČELAMA: Šta se krije iza atraktivnog paravana sa Angelinom Jolie?

Fotografija Angeline Jolie koja je prekrivena pčelama je sigurno nešto što vam je poslednjih dana skrenulo pažnju.

1623241013_jovana-i-andjelina.JPG
Foto: Printscreen/Instagram

Unesko i Nacionalna geografija su nedavno pokrenuli kampanju koja treba da podigne svest o važnosti očuvanja pčela, a za Magazin novosti Jovana Bila Dubaić, istraživač saradnik Instituta za zoologiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu otkriva veliku manu te kampanje i zašto ona šalje potpuno pogrešnu poruku.

Naime, Glumica Angelina Jolie ovako upečatljivom fotografijom trabelo je da ukaže na to koliko je urgentno da se pčele zaštite i da prenese poruku kako će Unesko i Nacionalna geografija zaštititi prirodna staništa pčela širom sveta i zaštititi pčele i biodiverzitet.

Poslatvlja se logično pitanje, u čemu je onda problem?

Kampanja Unesco-a, Nacionalne Geografije i kozmetičke kompanije Guerlain zvanično imaju dva cilja: da pomognu pčelama i da podstaknu biodiverzitet. Međutim, kad pogledamo kroz koje akcije žele da postignu ove ciljeve, vidimo da nešto tu ne štima. Naime, koraci koje će oni preduzeti su: 

  • Obučavanje 50 žena da postanu pčelari, i time postignu neki nivo ekonomske samostalnosti
  • Unošenje 2500 košnica medonosnih pčela u rezervate biosfere širom sveta (po 100 u 25 odabranih rezervata u raznim zemljama)

Kako kaže naša sagovornica, ovo možemo nazvati različitim imenima, ali nikako borbom za biodiverzitet, a evo i zašto:

" Umnožavanjem jedne jedine vrste pčela (od preko 20.000 koje nauka poznaje) ne pomažemo ostalim pčelama i ni najmanje ne doprinosimo očuvanju biodiverziteta. Posebno je sporno što se ta podrška jednoj vrsti, koja inače UOPŠTE NIJE ugrožena po merilima zaštite biodiverziteta, planira upravo na prostorima sa visokim rangom zaštite prirode, čemu nikako ne doprinosi unošenje gajene vrste. Pitanje da li se obukom "2 žene po rezervatu" realno doprinosi njihovoj samostalnosti izlazi iz domena moje struke, ali zdravorazumski gledano ne deluje ni malo uverljivo", jasno je objasnila Jovana.

Stvarna i SKRIVENA poruka reklame

Cilj reklama je jasan - poznato lice, upečatljivom slikom privlači veliku pažnju medija i javnosti i to je ono što ljudsko oko vidi. Upravo tu leži drugi deo problema ove kampanje.

Većina ljudi neće detaljno čitati tekst projekta, već će samo videti fotografiju. A na fotografiji je predstavljena samo jedna vrsta pčela. Zašto je to problematično? Veoma važna poruka koju je nauka poslala svetu: "Pčele su ugrožene, spasimo pčele", u nekom momentu (usled pogrešnog prenošenja) pretvorila se u "Medonosne pčele su ugrožene, spasimo medonosne pčele". Zašto je to problem?

" Isticanjem samo jedne vrste pčela, i to baš ove jedne od retkih gajenih vrsta, ljudi mogu doći do zaključka da će pomoći pčelama ako postanu pčelari. A to je kao da ste rekli "Želim da pomognem ugroženim pticama, gajiću kokoške". Naime, na svetu postoji, uz pomenutih 20.000+ vrsta pčela, još i više desetina hiljada drugih oprašivača (pretežno insekata), i svi su oni na razne načine važni za oprašivanje biljaka. Ključ uspešnog oprašivanja je u raznovrsnosti oprašivača. Ne smemo da dođemo u situaciju da zavisimo samo od jednog dominantnog oprašivača, čak i ako je ova vrsta najuspešniji oprašivač (a nije, bar ne za značajan broj biljnih kultura). Takođe, mnoge naučne studije su pokazale da medonosne pčele, ako ih ima previše na nekom ograničenom prostoru (pogotovo tamo gde nema dovoljno cvetnih resursa) mogu negativno uticati na druge, divlje vrste pčela. To je još jedan podatak koji malo ljudi zna. Dakle, uz svo uvažavanje medonosne pčele kao važnog oprašivača mnogih kultura, sve svetske studije ističu da komercijano pčelarstvo mora biti pod kontrolom, u smislu ograničenja broja košnica po kvadratnom kilometru. U ovoj kampanji se to i ne pominje", dodaje Jovana.

Za šta je uloženo 2 MILIONA dolara?

Pošto svaka reklama služi uglavnom da "proda" određeni proizvod, na naše pitanje, šta je zapravo "prava dobit" Uneska i Nacionalne georgafije, s obzirom da ulažu skoro 2.000.000 dolara u pčelarsku obuku naša sagovornica objašnjava sledeće: 

Šta je biodiverzitet
Biodiverzitet je jedan relativno nov naučno-zaštitarski koncept i pojam, koji je ušao u široku upotrebu jer je postojala potreba da se na pojednostavljeni način (ali ipak efikasno i obuhvatno) opiše svukupna raznovrsnost života na Zemlji, na svim nivoima. 

"Odgovor na ovo pitanje nemam. To i mene zanima. Toliki novac će biti uložen, a rezultat je 50 novih pčelara? Mislim da je ovde vešto iskorišćeno nekoliko "popularnih" tema, možda baš da niko ne bi mogao ospori ovaj projekat. Jer ko može da kaže nešto protiv pomoći ženama i pomoći pčelama? Iako je teško tvrditi bilo šta bez "insajderskih informacija", moglo bi se pretpostaviti da je ovo pre svega komercijalno-promotivna kampanja jedne visoko kotirane kozmetičke kompanije, u saradnji sa jednim pčelarskim udruženjem iz Francuske (koji obezbeđuju stručnu komponentu projekta, ali svakako ne i naučnu – jer za to nisu kompetentni), i sa jednom poznatom ličnošću – nešto što postoji u mnogim drugim domenima. Ovakvoj kombinaciji "kreatora" projekta svakako imponuje da u to uključe i tako zvučne i međunarodno renomirane instutucionalne "firme" iz domena obrazovanja, nauke i zaštite prirodne i kulturne baštine. U tom kontekstu, iz mog ugla uopšte ne postoji realna dobit na strani UNESKOa i Nac. geografije, pa je realno pitanje kako i zašto su pristali da se u to uključe.  

"Moja želja je bila da ukažem da postoji problem u ovakvom pristupu i da podstaknem ljude da razmišljaju. Da vide i ono što je iza atraktivnog paravana. Da postavljaju pitanja, ne samo kod ovog projekta nego i bilo kog drugog - šta su ciljevi i kako će oni biti postignuti? Šta su konkretni rezultati? Ovde je jasno da rezultat neće biti značajan za biodiverzitet, naprotiv, može da bude i negativan. Sa druge strane nije značajan ni za ljude - žene koje će posle ovog projekta naučiti kako da postanu pčelari mogle su to da učine i bez pomoći ovog projekta. Pčelarstvo im svakako neće obezbediti ekonomsku samostalnost i stabilnost. Mislim da je 2 miliona dolara moglo da bude iskorišćeno mnogo bolje".

Medonosne pčele NISU ugrožene - naprotiv!

Dolazi se do zaključka da je cela kampanja okrenuta kako bi se spasila "ugrožena" vrsta koja po rečima naše sagovornice NIJE ugrožena: 

"Činjenica da čitave košnice umiru pod različitim pritiscima ne znači da će medonosna pčela kao vrsta nestati. Medonosnu pčelu čovek pomaže i podržava na razne, uglavnom "veštačke" načine (kao i druge svoje domaće životinje, ali treba naglasiti da pčela NIJE domaća životinja, nju nikad nije moguće "staviti pod kontrolu" kao ostale gajene vrste); konkretno, čovek je veštački umnožava, prihranjuje, premešta na povoljna staništa, tretira lekovima protiv bolesti i parazita itd. Kada dođe do umiranja društava medonosnih pčela tada možemo govoriti o individualnim ekonomskim gubicima pčelara, ali ne o ugroženosti čitave vrste. Naprotiv, danas je broj košnica na svetu veći nego ikad".

Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.