Imati superiornu inteligenciju ne garantuje uspeh ni na jednom životnom polju. Nadareni ljudi nisu srećniji od onih sa nižim IQ, oni teže nalaze prijatelje i brže padaju u depresiju.
Visok koeficijent inteligencije nije lako imati. On ljude koji ga imaju može dovesti do depresije ili ih naterati da se ponašaju introvertno. Veoma inteligentni znaju da su inteligentni, pa sebi postavljaju visoka očekivanja koja ne mogu da ispune. Pošto ljudi sa visokom inteligencijom obično uče stvari bez napora, možda nikada neće razviti istrajnost koja je toliko važna za dugoročni uspeh. Mnogi autori su raspravljali o prednostima intelektualne darovitosti, a više njih pisalo je o nedostacima visokog IQ - o tome toliko su ljudi koji je imaju blagosloven i prokleti.
Ima bar 13 razloga zašto vas visok IQ može učiniti nesrećnim
Istraživanje Luisa Termana, koji je revidirao Stenford-Binetovu skalu inteligencije i proučavao decu sa visokim IQ, pokazalo je da su „intelekt i postignuće daleko od savršene korelacije“. Štaviše, nadareni nisu bili značajno srećniji od onih sa nižim IQ, niti su njihove stope razvoda, alkoholizma i samoubistava bile niže od proseka. Dejvid Robson (2015) piše: „U najboljem slučaju, visok intelekt ne utiče na vaše životno zadovoljstvo; u najgorem, to zapravo može značiti da ste manje ispunjeni.“ Dakle, ima bar 13 "nedostataka" koje nosi superiorna inteligencija,
1. Postavljaju sebi ciljeve koje ne mogu da ispune
Veoma inteligentni znaju da su inteligentni, pa su skloni postavljanju visokih očekivanja za sebe koja prečesto ne mogu da ispune. Stoga su često razočarani (ponekad depresivni) jer njihov nivo postignuća pada znatno ispod njihovih ideala. I, što je jednako važno, možda neće ispuniti očekivanja drugih.
2. Skloni su anksioznosti
Osobe sa visokim IQ sklonije su problemima sa anksioznošću. Skloni su da više razmišljaju o negativnim stvarima koje im se dešavaju, razmišljaju i ponavljaju scenarija kako bi saznali šta je pošlo po zlu. Čeasto mogu da se bave stvarima ili pak da budu njima opsednuti, a koje bi drugi smatrali nebitnim.
3. Nisu objektivni
Veoma pametni ljudi ne moraju nužno donositi bolje odluke. Oni će verovatno uneti lične predrasude u svoje transakcije, što može ozbiljno potkopati njihovu objektivnost. Visok IQ ih ne spasava od pogrešnih pretpostavki ili predrasuda kojima se opterećuju drugi ljudi.
4. Naviknuti na uspeh bez muke
Pošto ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije tako lako uče stvari kada su mladi, oni su skloni da se toliko naviknu na uspeh bez ulaganja mnogo truda da nikada ne razviju naviku istrajnosti, koja je tako važna za dugoročni uspeh. A usko povezano sa tim jeste njihovo nesticanje samodiscipline koja je neophodna da bi se obezbedio najbolji učinak. Ironično, to što nisu navikli da se bore da nauče nove stvari, kada su u situacijama koje zahtevaju da se naprežu, mogu da odugovlače ili potpuno napuste poduhvat. To može jednostavno izgledati previše naporno za njih, previše izvan njihove zone udobnosti.
5. Odesčeni su od svojih emocija
Pošto su skloni da žive u svojim glavama, možda su u velikoj meri odsečeni od svojih emocija. A zbog njihovog stalno aktiviranog intelekta, možda je teško da izraze osećanja.
6. Previše analize ometa san
LJudi sa visokim koeficijentom inteligencije imaju tendenciju da previše razmišljaju ili preterano analiziraju stvari. Zato se dešava da ne preduzimaju radnji dok ne bude prekasno i tako propuste vremenski ograničene prilike. Ovim pojedincima može biti teško da zaspe noću jer u glavi okreću stvari iznova i iznova.
7. Žele da isprave svet
Veoma pametni ljudi veoma teško mogu da izbegnu iskušenje da ispravljaju tuđe greške jer su privrženi tome da stvari ispravljaju – jer sve moda da bude tačno i precizno. Nije iznenađujuće da ova navika ne osvaja veliku naklonost drugih, koji mogu biti posramljeni, iznervirani ili uvređeni zbog ove skoro kompulsivne tendencije.
8. Teško nalaze prijatelje
Stvaranje i zadržavanje prijatelja je često problematično. Drugima je teško da se osećaju prijatno da se zbliže sa nekim čija intelektualna snaga daleko nadmašuje njihove. A to je posebno tačno ako nadareni pojedinac ne može da se zadrži da ne pokaže svoje superiorno znanje ili oštroumnost. Tada intelektualna poniznost postaje ključna, ali mnogi od mentalno obdarenih ne uspevaju da razviju ovu osobinu, pa shodno tome pate i njihovi odnosi.
9. Nemaju strpljenje
LJudi sa visokim IQ mogu lako da postanu frustrirani i izgube strpljenje kada se ono što dele stalno pogrešno razume, uprkos nekoliko pokušaja da se to razjasni – čak i zaglupi. Bez sumnje, ma koliko nenamerno, naterati druge da se osećaju inferiornim nije simpatična osobina – još jedan razlog zbog kojeg drugi možda ne žele da se druže sa njima, kao i navođenje nadarenih da smatraju da je druženje nezadovoljno.
10. Imaju drugačiji smisao za humor
NJihov smisao za humor može biti potpuno neusaglašen sa drugima. Ne samo da brže svhavtaju vic, već i ono što drugi smatraju zabavnim može im izgledati banlno, neumesno ili otrcano. Ipak, u svojim naporima da se druže sa drugima, oni se mogu (ogorčeno) ionako osećati obaveznim da se lažno smeju.
11. Često padaju u depresiju i izolaciju
Intelektualna elita češće doživljava socijalnu izolaciju. A to može dovesti do depresije ili ih prisiliti na introspekciju, što možda ne odražava njihove urođene sklonosti. Kada ne mogu da lociraju druge sa mentalitetom sličnim njihovom, verovatno će izabrati samoću umesto da budu sa drugima zbog kojih se osećaju usamljenije nego što bi bili sami.
12. Brzo bivaju razočarani i uznemireni
Intelektualno nadareni ne znaju jednostavno više od drugih, već su akutno svesni svega što ne znaju. A shvatanje neizbežnih granica njihovog intelekta može ih ostaviti uznemirenim, obeshrabrenim i razočaranim.
13. Svesni opasnosti pre svih
Tomas Grej je rekao: „Gde je neznanje blaženstvo, ludost je biti mudar." Ovaj izraz sugeriše kako oni sa izuzetnim IQ prepoznaju stvari koje drugi ne vide i „privilegovani“ su da znaju šta ih može povrediti ili zabrinuti.
(Sensa)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
