· · Komentara: 0
PROBIOTIK

Kada uzimate ANTIBIOTIK obavezan je i neki probiotski proizvod: Profesor Đorđević savetuje kako da izaberete NAJEFIKASNIJI I NAJBEZBEDNIJI!

Antibiotici su uz lekove protiv bolova najčešće korišćeni medikamenti.

1614889816_Brizita-Black--1-.jpg
Foto: Promo

Tokom prvog talasa pandemije Kovid-19 veliki broj ljudi uzimao je antibiotike na svoju ruku, ne konsultujući se sa lekarom ili farmaceutom.

Sa prof. dr Brižitom Đorđević, sa Katedre za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, razgovaramo o tome kakve mogu biti posledice takvog ponašanja i da li je moguće sprečiti ga.

Antibiotici su uz lekove protiv bolova najčešće korišćeni medikamenti, i često su predmet zloupotrebe. Iako imaju ključnu ulogu kada je u pitanju lečenje infekcija i spašavanje života, oni, kao i svi drugi lekovi, imaju i svoja neželjena dejstva od kojih je najćešći antibiotski kolitis. Dijareja izazvana upotrebom antibiotika nastaje jer antibiotici, ne samo što sprečavaju rast i razvoj loših mikroorganizma,istovremeno narušavaju i normalnu crevnu floru sastavljenu od dobrih bakterija. Zbog toga je u svim svetskim preporukama naglašeno da kada uzimate antbiotik obavezno uzmete i probiotski proizvod.

S obzirom na to da se u našim apotekama trenutno može naći više od sto različitih probiotskih proizvoda da li je važno koji od njih ćemo uzeti? Da li su svi podjednako efikasni i bezbedni?

Probiotici su među najšeće korišćenim dijetetskim proizvodima, kako u Srbiji, tako i u svetu. Brojna istraživanja su pokazala da određene probiotske kulture mogu da pomognu u prevenciji određenih zdravstvenih stanja, ali i kao podrška već postojećoj terapiji. Ali nisu svi probiotici efikasni za sve probleme, konkretno kada pričamo o antibioticima, nisu svi probiotici dovoljno dobri kada se uzimaju uz antibiotike.

Kao što ste već napomenuli u Srbiji je registrovano preko sto probiotskih proizvoda, ali u prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni. Jedan od njih je i probiotska gljivica Saccharomyces boulardi. Efikasnost i bezbednost ove probiotske kvasnice dokazana je u brojnim kliničkim studijama i nalazi se u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu.

Ono što se uvek posebno naglašava jeste da se samo S. Boulardi može uzimati u isto vreme sa antibioticima, jer je kao gljivica otporan na njihovo delovanje. To ne važi za bakterijske probiotike, jer će,čak i kada ga uzmete sa razmakom od nekoliko sati, antibiotik delovati na dobre bakterije i smanjiti efikasnost takvog preparata.  Zbog togaje pacijentu koji dolazi u apoteku sa receptom za antibiotik, potrebno preporučiti da uz terapiju uzima i probiotski proizvod koji sadrži kvasnicu S. Boulardii, napominje prof. Đorđević. To se između ostalog jasno navodi u smernicama koje je pripremio Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Smernice su zasnovane na najnovijim naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika u određenim zdravstvenim stanjima, i u njima je detaljno navedeno u kojim se indikacijama i kojim dozama mogu primenjivati određeni probiotski sojevi.

Prof. Brižita Đorđević Foto: Promo

Na koje još kriterijume treba obratiti pažnju prilikom kupovine u apoteci?

Važno je da znamo da su probiotici živi mikroorganizmi i samim tim su osetljivi na vlagu, kiseonik i temperaturu. Kada su izloženi određenim ambijentalnim uslovima, broj probiotskih kulturau jednoj kapsuli tokom vremena opada. Zato je važno da birate one probiotike kod kojih proizvođač u ispisu na kutiji garantuje da će se odgovarajući broj probiotskih sojeva očuvati sve do kraja roka upotrebe, a ne samo u trenutku pakovanja, jer od adekvatne doze zavisi i efikasnost proizvoda.

Takvu stabilnost može obezbediti samo adekvatna ambalaža. Maksimalnu zaštitu probiotskim kulturama i garanciju odgovarajućeg potrebnog broja mikrororganizama do kraja isteka roka trajanja, predstavlja zaštitna folija ispunjena inertnim gasom. Ona omotava svaki blister u kutiji preparata. Prilikom pakovanja proizvoda u ovu foliju se dodaje inertni gas azot, a to dovodi do istiskivanja kiseonika iz kesice, što je posebno važno jer su probiotski sojevi uglavnom osetljivi na kiseonik.

Osim antibiotika i probiotika tokom pandemije sve više je preporuka i za suplementaciju vitamina D. Zar njega ne dobijamo dovoljno od sunca?

Činjenica je da nam mnogi vitamini, pa i vitamin D često nedostaju, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Pre desetak godina rađene su studije koje su pokazale da je oko trećina ispitanika imala značajno niže vrednosti vitamina D u krvi od normalnih. S obzirom na to da je jasno potvrđena veza između vitamina D i imunog statusa organizma, kao i činjenica da unos vitamina D smanjuje rizik za nastanak respiratornih infekcija,ovaj vitamin je od značaja za očuvanje zdravlja. Međutim, jako je važno da se prati uputstvo za korišćenje proizvoda koji u sebi sadrže vitamin D. Uobičajena doza u hrani za posebne medicinske namene je između 1000 i 2000 IJ dnevno, zaključuje prof. Brižita Đorđević.

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.