Принцеза Делфине засигурно је једина принцеза на свету која је судским путем стекла краљевски статус.
У свету у којем се статус принцезе постиже удајом за члана краљевске породице или рођењем ретко се догоди да се статус стекне након судске тужбе. Управо то догодило се у Белгији, где је једна жена након обавезног ДНК теста аутоматски постала принцеза, заједно са својом децом.
Прича о принцези Делфине, некада Делфине Боел, једна је од најфасцинантнијих у модерној историји европских краљевских породица – спој драме, тајни и борбе за истину која је трајала неколико деценија.
Делфине Боел рођена је 22. фебруара 1968. године у Бриселу. Дуго је живела у уверењу да је ћерка Жака Боела, богатог белгијског индустријалца из познате породице челика. Њена мајка, баронеса Сибил де Селис Лонгшампс, тада је била удата за Жака, али шездесетих и седамдесетих имала је тајну, двадесетогодишњу љубавну везу с тадашњим принцем Албертом од Лиежеа, млађим братом белгијског краља Баудоуина – човеком који ће касније постати краљ Алберт ИИ.
Већ као тинејџерка Делфине је почела да сумња у то да њен отац можда није онај којег познаје. Сумње су с годинама расле јер је примећивала сличности између себе и краљевске породице, а мајка јој је на крају признала истину – да је њен биолошки отац заправо краљ Алберт ИИ.
Да је Алберт варао своју супругу Паолу, није била тајна, али прве потврде изашле су 2013. године.
"Оно што ову причу чини изванредном је чињеница да је већина Белгијанаца знала да то није била једнократна афера, знали су да је то било нешто више. Сада су сазнали да је веза трајала 20 година. Алберт и Сибил били су пар, живели су заједно 10 година, током којих се Алберт према детету понашао као биолошки отац", изјавио је Ерик Гоенс, аутор документарног филма о Делфининој мајци, у којем су показани фотографије и документи који доказују везу.
Исте године Алберт је одлучио да абдицира у корист свог најстаријег сина, данашњег краља Филипеа, а Делфине је поднела тужбу за признање очинства, што је покренуло дуг и болан правни процес. У почетку је бивши краљ одбацивао све оптужбе и одбијао да сарађује, али белгијски судови 2019. године наложили су да мора да достави узорак ДНК-а. Резултати су били непобитни – тест је потврдио да је Алберт ИИ. њен биолошки отац.
У до тада незапамћеној ситуацији, белгијски суд 2020. године одлучио је да призна Делфине Боел као принцезу Делфине од Белгије, дајући јој право на презиме Саксе-Кобург, које носи белгијска краљевска породица, као и право на титулу "Њено Краљевско Височанство". Исте титуле добила су и њена деца Оскар и Џозефина, које је добила с партнером Џејмсом О Хареом.
За разлику од полусестре и полубраће, Делфине није требало да врши краљевске дужности. По занимању је уметница и скулптор, позната по својим скулптурама и инсталацијама које тематизирају идентитет, емоције и слободу изражавања. Упркос свему што се догађало у седам година судског спора, увек је истицала да јој није била важна титула, већ признавање истине.
"Нисам тражила новац ни привилегије. Само сам жејела да мој биолошки отац призна да постојим", рекла је једном приликом.
Након правне битке дошло је и до симболичног помирења. Године 2020. принцеза Делфине први се пут службено сусрела са својим полубратом, краљем Филипеом, у Краљевској палати у Бриселу. На заједничкој фотографији обоје су деловали топло и опуштено, а у заједничком саопштењу навели су како су имали дуг, срдачан и емоционалан разговор који означава нови почетак.
Од тада њихов се однос поступно развија. Иако Делфине није члан краљевске породице у протоколарном смислу, повремено учествује у културним и хуманитарним догађањима под краљевским покровитељством.
Данас је принцеза Делфине од Белгије службено призната чланица белгијске краљевске породице, с титулом и свим правима која она носи, али без икаквих финансијских бенефиција. Живи повучено, посвећена уметности и својој породици, али и даље је симбол борбе за истину, једнакост и правду у друштву које често идиолизује рођење, а не заслуге.
Њена прича није само краљевска драма. То је прича о храбрости једне жене која је, упркос моћним противницима, доказала да истина увек нађе свој пут.
(Дневник.хр)
БОНУС ВИДЕО:
