Поносна венецуеланска дизајнерка с америчком адресом, Каролина Херера, напунила је 87. година у тренуцима институционалне кризе у тој латиноамеричкој земљи која јој је дала сву инспирацију за бренд који Американке обожавају.
Пре него што се нашла на листи најуспешнијих модних дизајнерки данашњице, Каролина Херера, која је недавно прославила 87. рођендан, била је једна од најбоље одевних жена на свету. Многи не знају да је њен живот био попраћен на страницама разних часописа и пре него што је дизајнирала прву хаљину, и то захваљујући друштву у којем се кретала, али и истанчаном укусу који се после оцртавао у њеним колекцијама. Креације су софистициране, шик и елегантне, а пословно царство једно је од најпросперитетнијих у индустрији. Како пише Њујорк Тајмс, бренд је вредан више од милијарду долара, премда ће она рећи како није знала да је реч о толиком износу.
Али то и не чуди јер се тај, можемо рећи, породични посао састоји од брендова Царолина Херрера Неw Yорк, који се продаје искључиво у САД-у, па затим ЦХ који броји више од 150 бутика широм света, а садржи мушку и женску линију као и додатке. У свету се у чак 30 бутика продаје колекција за младе Царолина Херрера Бридал, а линију парфема покренула је 1988. године. Притом је итекако пазила на то да њен дизајн буде доступан свима па су цене у распону од повољних до астрономских. Њен успех, кажу упућени, могао би се приписати шестом чулу које очиглдно има када је о моди реч. Наиме, Каролина итекако добро зна што би жене волеле обући.
- Херера има добру особину: свој имиџ. Њезни манири су беспрекорни. Говори енглески језик уз дозу неодољивог латино нагласка, глас јој је мекан и сензуалан. Не смемо занемарити ни њену лепоту, толико аристократску да појавом призива ренесансне слике шпанских великана. У временима када се тешко проналази жена коју красе истинска елеганција, лепи манири и одмерена женственост, Херера је инспирација многима - описала ју је модна новинарка Анет Таперт.
Али Херера није одмалена припремана за пословни успех. Шта више, чини се као да је рођена на другој планети, у давно изгубљеном свету традиционалне латиноамеричке аристократије у којем је сврха жене била да буде угледна домаћица и мајка. Марија Каролина Џозефина Паканис рођена је 8. маја 1939. у Каракасу, главном граду јужноамеричке државе Венецуеле. С три сестре одрастала је у луксузу и богатству. Њени преци су у Јужну Америку стигли пре 400 година. Отац Гиљермо дуго је година био пилот у војним снагама, а затим је постао гувернер Каракаса. Мајка Марíја Кристина била је истинска дама која је обожавала моду, баш као и бака, па је Каролина као девојчица често путовала са њима у Париз где би им одећу по мери шила нека од највећих имена модног света, као што су Кристобал Баленсијага и Ив Сен Лоран. Херера је у детињству научила да шије, израђивала је одећу за лутке, а притом су је научили да јој свака креација мора пристајати као саливена.
- Одмалена сам навикнута на лепе ствари. Детињство ми је било испуњено фантазијом и игром. Једна од најдражих успомена ми је дотеривање са сестрама. Имали смо гувернанту која би осмислила представе као што су ‘Пепељуга’ и ‘Снежана’, а сестре и ја одабрале бисмо који ћемо лик бити, спремиле се и глумиле - испричала је.
Али пазило се на организацију и дисциплину па нису биле размажене. Мајка је инсистирала да јој ћерке буду добро васпитане па их је подстицала на развијање вештина, а не да полажу све у изглед. Морале су да поседују интелигенцију и богатство душе, како је рекла. Каролина је обожавала јахање и одлично јој је ишло, а пуно је и читала. Похађала је и часове балета, а гувернанта Мађарица њу и сестре учила је француски и енглески језик.
Када је напунила 18 година, на наговор родитеља упловила је у брачну луку с подеднако имућним припадником венецуелске елите Гиљермом Бехренсом Телом. Пар је добио две ћерке, Мерцедес и Ану Луизу, али брак није потрајао. Развели су се 1964., али никада није открила разлог. С девојчицама се вратила родитељима који нису благонаклоно гледали на ту одлуку, ипак је била прва у фамилији која је одлучила да се разведе, али примили су их натраг. Каролина је тада направила још нешто неочекивано - одлучила је да се запосли. Наиме, од припадница њене класе очекивало се да једног дана буду господарице имања, а не запослене жене с каријером.
- Није то био пословни свет, све је било мирније. Жене су биле друкчије, нису желеле да раде. Све су биле код куће, нимало активне - испричала је. Али средином 50-их година у Каракас су полако почели да пристижу дошљаци из других делова света, навикнути на друкчији начин живота. Зато се и Каролина одважила да нађе посао. Средином 60-их година запослила се као ПР агент за тада још слабо познату модну кућу Емилио Пуцци у Каракасу. На тој је позицији остала следећих шест месеци, док се није поново сусрела с пријатељем из детињства Реиналдом Херером, који је такође био из аристократске породице. Он се нешто раније био вратио из Европе, где је неко време живео, и тада је на венецуелској телевизији водио јутарњу информативну емисију ‘Буенос Дíас’. Управо је он био њена прва љубав.
- Мислим да сам била лудо заљубљена у Реиналда с 15 или 16 година, али отишао је у Европу. Али он је одувек био моја велика љубав - рекла је после.
Венчали су се 1968., а за ту прилику је обукла жуту хаљину од органдина украшену цјетовима, а коју је сама дизајнирала. Након венчања уселили су се у његову породичну кућу Ла Вега, која се данас сматра најстаријом трајно настањеном кућом у западној хемисфери. Реч је о вили са 65 соба саграђеној 1590. године. С њима су живеле и њене ћерке из првог брака, а ускоро је добила још две девојчице, Каролину Адријану и Патрицију Кристину. Као и бројни други аристократски парови 70‑их година прошлог века, припадали су светском џет сету, кретали су се у отменим међународним круговима и редовно путовали у Европу и САД.
Њиховог друштвеног круга били су део и британска принцеза Маргарет као и амерички уметник Енди Ворхол.
Будући да је редовно посећивала култни њујоршки клуб Студио 54, Каролину су брзо уочили медији и редовно је уврштавали на годишњу листу најбоље стилизованих жена, познат као Интернатионал Бест Дрессед. Пар се 1980. одлучио преселити у Њујорк, а како јој се ближио 40. рођендан, Каролина је све интензивније почела да размишља о променама и новој фази. Заправо, почела је да разматра покретање свог посла и највише се видела у модној индустрији. Првобитна идеја била је фабрика материјала, а онда јој је пријатељ, гроф Руди Креспи, познати публициста који је радио за кућу Валентино и јако добро познавао међународну сцену високе моде, предложио да се ипак опроба у дизајнирању своје колекције.
- Било ми је у реду да будем домаћица док нисам навршила 42 године, тада ми је досадило. До тада сам радила само у односима с јавношћу бренда Емилио Пуцци. Али осетила сам порив да радим нешто конкретно у модном свету. Као да је та потреба све време чучала у мени, а онда су ми се у Њујорку отворила врата и могла сам истражити ту жељу. Американци су јако великодушни. Ако имате таленат, отвориће вам врата. На тај ме корак охрабрила и Дајана Вриленд, уредница Харпер’с Базаара и Вогуа. Она ми је била менторка. Још сам јој 1980. рекла да желим да радим са тканинама, а она је одговорила: “Како досадно, немој бити смешна. Зашто не осмислиш модну колекцију?” И тада ми је синуло. На срећу, имала сам подршку супруга који је непрестано понављао: “Можеш и мораш то да урадиш” Имала сам срећу с Реиналдом, јер ако вас партнер не подржава, никада нећете нигде стићи. Нећете моћи да успете - објаснила је.
Али када је пријатељима и супругу објавила да ће постати дизајнерка, нису то дочекали с одушевљењем, пре са сумњом.
- Био сам јој подршка јер сам мислио да ће је та идеја држати 15 минута. Да ми је тада рекла да ће бити реч о 15 година, а не минута, питао бих је да ли је полудела - рекао је после њен супруг.
Већ у јесен 1980. Херера је имала спремних двадесетак хаљина које су шиле кројачице у Каракасу. Изнајмила је стан на Парк Авенији и позвала пријатеље у госте. Њена прва модна ревија био је важан догађај којем су присуствовали уметник Енди Ворхолл и Бјанка Џегер, бивша супруга Мика Џегера. Ревију је носио супермодел Иман, супруга преминулог музичара Дејвида Боувија, која је тада тек почињала каријеру. Иако критике нису биле добре, колекција је одлично прошла у продаји. Убрзо су се за њу заинтересовали челници луксузних робних кућа Сакс Фифтх Авенуе и Бергдорф Гоодман, али и Мартха’с, најсофистициранији бутик на Парк Авенији. Али проблем је био у томе што је она имала само узорке, није имала план о производњи. На срећу, у Каракасу су је упознали с Армандом де Армасом, власником венецуелског издавачког царства, који јој је обећао новчану помоћ. Неколико месеци после на Седмој авенији отворила је атеље и шоурум Царолина Херрера Лтд. Помно је пазила на то да се све креације израде од луксузних материјала.
Наводно је управо Каролина популаризовала и јастучиће на раменима који су постали својеврсни заштитни знак те модне ере, а управо нас је она упознала с пуф рукавима. Тврдила је да због јастучића струк изгледа тањи, а пуфансти рукави боље уоквирују лице. Првих неколико колекција одисало је, како су тада писали медији, типичном латино драматиком која је била прожета утицајима Шпаније, односно екстравагантним наборима које можемо видети на оделима плесача фламенка, јакнама које неодољиво подсећају на оне матадора, али и једноставним, а опет скулптуралним линијама какве смо виђали код легендарног шпанског дизајнера Кристобала Баленсијаге. Иако је њена одећа била нешто скупља од оне која се тада нудила у већини бутика због квалитета тканина, ипак је постала популарна међу имућнијим грађанкама САД-а, укључујући и богаташице с Менхетна које су јој биле пријатељице.
Једна од првих клијенткиња, која јој је после постала пријатељица, била је Џеки Оназис, удовица преминулог америчког председника Џона Кенедија, коју је облачила све до смрти 1994. и захваљујући њој Херери је порасла цена у друштву. Иако је и пре била радо виђена на америчкој друштвеној сцени, тиме је дефинитивно утврдила статус култне дизајнерке. Упркос томе, држала је до тога да свако од њенх купаца ужива поштовање, што је подразумевало и заштиту приватности.
- Никада нисам спомињала ко су ми клијенти. Ако је једини начин да хаљину продате тај да је носи неко од истакнутих особа, та хаљина није добра - објаснила је.
Али редовно је морала да одбацује оптужбе да је њен посао изграђен на леђима познатих и богатих пријатеља. - Да сам само облачила своје пријатеље, моја би компанија одавно пропала - истакла је. У прилог томе иде и податак да су у то време модне послове почињале и друге богате жене с одличним пословним везама попут Керолајн Роехм и Жаклине де Рибс, али оне нису опстале. Али не може се порећи чињеница да је њен дизајнерски рад широј јавности био релативно непознат до 1986., када је дизајнирала венчаницу за ћерку Џеки Кенеди, Каролину Кенеди.
Женствена и романтична хаљина постала је једна од копиранијих креација, а публицитет који је добила захваљујући том венчању лансирао је Каролину у светску звезду. Након тога су и принцеза Дајана, једна од најфотографисанијих жена децење, те бивша америчка прва дама Ненси Реган често носиле њене креације. Упркос томе, тај је, многи би рекли, успех преко ноћи није нимало променио, али имала је пуно више посла него што је очекивала.
- Када сам почињала, нисам повезала дизајн с речи - посао. Моја визија ове каријере била је бајковита. Мислила сам: “Ох, дизајнерка, како је то гламурозно. Прекрасан посао.” Нисам имала појма да ћу целе дане седети у канцеларији. Мислила сам да ћу дизајнирати колекцију и ићи кући - признала је.
Али то је није поколебало. Успех ју је итекако охрабрио, засукала је рукаве и уз пуну подршку супруга прионула на посао. Наставила је да шири своје царство. Како би имала што понудити и људима слабије платежне моћи, 1986. осмислила је линију ЦХ, нешто јефтинију линију хауте цоутуре колекције, а три године посје и Царолина Херрера Цоллецтион ИИ. Новац је почео да пристиже и када је 1988. представила линију парфема.
Први, на којем је радила неколико година, назван је Царолина Херрера, а база му је уље јасмина. То је мирис који је подсећа на тинејџерске дане у Каракасу. Тада јој је под прозором спаваће собе цветао јасмин и сви догађаји повезани су с тим мирисом. Парфем се добро продавао па је 1994. пласирала Флоре, а 1997. на тржиште је изашао 212 назван по поштанском броју Менхетна. Једна је од ретких дизајнерки која одлично продаје и мушке парфеме па многе чуди што је тек 2000., након 20 година у послу и 250 миллиона долара годишње зараде, отворила продавницу на Менхетну, и то у Авенији Медисон. Њена пословна филозофија, иако више није укључивала јастучиће на раменима, и даље се темељила на томе да женама понуди што једноставнију, али женствену и елегантну одећу.
- Најбољи одевни комади свих времена могу се повезати с речју једноставност. Одећа мора бити толико удобна да се осећате голо. Мрско ми је да гледам жене које целу ноћ поправљају и намештају хаљину - објаснила је те додала да не воли ексцесе и претеривања.
- Превише набора, превише коже, превише уско, то није секси ни гламурозно. Стварам моду по мојој мери која жене чини женственима, софистициранима, елегантнима, префињеним и гламурозним. Не радим у модној индустрији, радим у индустрији лепоте. Коко Шанел је рекла да мода пролази, али стил остаје. Постоје модне куће чији је једини интерес сваке сезоне створити нешто ново. Моје је питање: где ћемо тако доспети и која је сврха тога?
Одговарају ми да то раде зато што желе да се жене осећају млађе. Не схватају да је жеља да изгледате млађе први знак старења. Оно што сте обукли мора пристајати вашим годинама. Основни аксесоари који свака жена мора да имат јесте велико огледало у којем може видети како изгледа у одећи коју носи. Знам шта ми пристаје. И радије бих изгледала старо него накарадно. Мислим да нико не жели да га други примећују зато што је обучен попут полуголог клауна. Жене које облачим пажњу желе да привлаче љепотом, а не вулгарношћу - истакла је Каролина која је у првој декади 21. века почела експанзију у Европу, а у посао је укључила и чланове породице, односно ћерке које су јој одувек највећа инспирација. Након дуго времена, 2016., представила је нови парфем Гоод Гирл чије је заштитно лице манекенка Карли Клос.
- Задовољна сам свиме што сам постигла. Помирила сам се и с успонима и падовима и срећна сам када видим где сам доспела - закључила је и објаснила да је за њен успех деломично заслужна чињеница што је остала верна латиноамеричким радним навикама - посао обавља искључиво у канцеларији и има нормално радно време.
- У нашој компанији нема прековремених. Ако не можеш да обавиш посао од 9 до 17 сати, онда нешто није у реду - каже једна од успешнијих пословних жена чија је једина мана - нестрпљивост. Јако се тешко концентрише, често изгуби мобилни, присети се, а онда одмах заборави неку анегдоту коју је хтела ида сприча. Али то и не чуди с обзиром на то да је недавно загазила у осамдесете. И не воли говорити о својој интими.
- Обична сам жена која се игра с унуцима и шета Централ Парком како би одржала срце здравим. Не проводим дане у авиону или на раскошним забавама нити приватно носим биеле кошуље или испијам шампањац. Дража ми је текила. Јако сам лоша куварица. Васпитана сам да будем господарица куће, да наређујем послузи и имам много деце - каже Каролина, једна од последњих истинских дама свог кова.
Иако признаје да је понекад тешка, тврди да у животу није подигла глас јер то не приличи жени. - Модни свет је препун људи великог ега и морате знати да се заузмете за себе. У супротном ће вас живе појести. Али никада нисам викала. Своје запослене третирам као фамилију. Биће продуктивнији ако им кажете: “Не брините се, направићемо све заједно”, него ако их понижавате. Али задња реч мора бити моја. Одобрила сам сваки комад одеће који је изашао из моје компаније - истиче Каролина чије креације носе звезде као што су глумице Сандра Булок, Лупита Њанго и РенеЗелвегер као и Лејди Гага. И уместо да ужива у заслуженој пензији, Каролина не намерава да стане.
- Волим свој посао. Била бих љута да морам да престанем. Што више радим, то ми се више свиђа. Упркос свим проблемима. Да морам све испочетка, урадила бих исто - закључила је.
(Сторy.хр/Магазин Новости)
БОНУС ВИДЕО:
