Сузана Манчић испричала шта је све преживела док није родила ћерке Теодору и Наталију.
Сузана Манчић, певачица и водитељка, рођена је 22. новембра 1956. године у Београду.
Одрасла је у родном граду са мајком Вером и оцем Александрем, којима је била једино дете. Првих неколико година живота се борила са астмом и успела је да се излечи.
Од малих ногу је показала интересовање за музику, а као дете је обожавала Ђорђа Марјановића те је са мајком ишла на његове концерте. Волела је да време проводи код бака у Пироту и Ваљеву.
Била је превише крупна за балерину
Завршила је основну школу „Ђура Стругар" и Пету београдску гимназију. Упоредо је ишла у средњу балетску школу „Лујо Давичо" и желела је да постане балерина, али руски педагог јој је рекао да је превише крупна и да би требала да тренира кошарку.
Пред крај средње школе постала је чланица музичке групе Траг са којом је снимила плочу и наступала на концертима и фестивалима. Након тога је уписала Правни факултет, који је због естрадне каријере, завршила после десет година.
Због љубави се преселила у Кувајт
Због љубави једно време је живела у Кувајту. Наиме, током студирања заљубила се у једног од директора велике компаније те се због њега преселила. Вратила се у земљу након годину дана колико је трајала њихова љубав.
Срећа јој се осмехнула када је добила понуду да води емисију "Лото", због чега је и данас многи зову Лото девојка. Овај ангажман донео јој је славу, али и велики број удварача јер су је сматрали за једну од најфаталнијих девојака на јавној сцени.
Први муж музичар Небојша Кунић
Њено срце освојио је Небојша Кунић, који је у то време био бубњар групе Седморица младих. Венчали су се 1989. године. Њему је то био трећи брак, њој први. Добили су две ћерке - Теодору и Наталију. Живели су на Кипру, а онда су се преселили у Русију.
Њихов брак није потрајао, а Сузана се касније удала за грчког бизнисмена Симеона Оцомокоса. Њихов брак и даље траје, али живе у две различите државе - она у Србији, он у Грчкој, али се редовно посећују.
Борба за потомство
Сузана је увек отворено говорила о свом животу, а једном приликом је за Хелло открила да је пре рођења ћерки водила борбу за потомство. Она је три пута изгубила бебе и сва три пута су, како су јој лекари рекли, били синови.
- Ја сам јака жена и све што ми се дешавало прихватала сам као нужност. Упорно сам ишла према свом циљу да једног дана добијем дете, а то се није десило све до тренутка када сам схватила да морам да се смирим, да направим распоред у животу, одгодим све обавезе и легнем у кревет како бих "чувала" трудноћу. То је за мене било нешто непојмљиво, да ја, која сам одувек била здрава млада жена, без икаквих тегоба, изгубим бебу први, па други, а онда и трећи пут - испричала је својевремено Сузана.
Изабрала имена за синове
О овоме Сузана је писала и у својој књизи.
- Иако су ми доктори сваки пут рекли да сам носила дечака, не могу сто посто да верујем у то да су све били синови, јер је у нашој традицији да желимо да рађамо мушку децу. Мислим да можда таквим одговором теже да вас стимулишу да наставите са покушајима. Али, ја сам желела да имам сина Александра, по мом оцу, и сина Стојана. Увек сам волела та стара, архаична имена. Нисам познавала ниједног Стојана, али сам сваки дан ишла у школу Улицом Стојана Новаковића и некако ми је то име увек звучало чврсто, стамено. На првом ултразвуку са Теодором, била сам убеђена да поново носим дечака. Када ми је лекар саопштио да је девојчица, рекла сам да је то немогуће и заплакала као последња сељанка. Али, толика моја жеља за мушким дететом настала је из врло себичног разлога. Ја сам јединица и у животу сам морала да будем и мушкарац и жена, да се сама изборим против свих забрана, родитељских, школских, друштвених, чаршијских. Морала сам сама да обезбедим и заштиту и оправдање, све оно што сам идеализовала да бих била у улози старијег брата којег никада нисам имала. Желела сам да га моја ћерка има.
Агонија у Јоханесбургу
Сузанина је описала и са каквим се болом суочавала.
- Прву бебу изгубила сам одмах на почетку, у трећем месецу трудноће. Тада се испоставило да имам дворогу материцу, као многе жене, која је предуслов за проблеме и прекид трудноће. Када сам затруднела други пут, у другом месецу доживела сам компликације и доктор је извршио киретажу, после чега сам добила јаке медикаменте. Опоравила сам се и убрзо са Биљаном Јефтић и Александром Илићем отишла на музички фестивал у Јужноафричку Републику. Треће вечери боравка у Јоханесбургу пробудила сам се у локви крви. Тај страх и ту беспомоћност не могу да опишем. Ухватила ме је паника хоћу ли умрети, питала сам се шта да радим, нисам знала ко је у којој соби у хотелу у којем су радили Филипинци, чији је енглески био изузетно лош. То је била агонија. Међутим, у свој тој несрећи имала сам и среће, јер ми се претходног дана јавила мамина пријатељица која је са мужем живела у том граду. Они су ме одвели у јеврејску гинеколошку клинику, где ми је доктор урадио ултразвук и питао ме да ли су ми прекинули трудноћу. Рекла сам да јесу, а он ме је питао где сам то урадила. Рекла сам: "У Европи", на шта ме је поново питао: "Али где?" Одговорила сам: "У болници". Тада је окренуо екран према мени и показао интактни плод. Одскочила сам од стола, сузе су ми ишле и од страха и од среће, а највише од неверице због свега што је претходило. Схватила сам да сам имала близаначку трудноћу и да је други плод преживео киретажу. Нажалост, дете сам изгубила у четвртом месецу у Београду, у страшним боловима и мукама. Физички ми је то било најболније искуство у животу. Тај пут од куће на Бежанијској коси до Градске болнице на Звездари трајао је дуже него иједан. Мислила сам да ћу умрети. Последњу бебу изгубила сам у шестом месецу трудноће. Тада сам се заправо и породила, мада ми је лекарка одмах после порођаја рекла: "Немојте се надати". Дете није преживело, није имало довољно развијена плућа. Најстрашније је било када су ми донели да потпишем умрлицу. То је било сурово - испричала је водитељка, па додала:
- То је био истински ход по мукама. Али, чињеница је да је жена саткана да буде јака, да рађа и да губи. Ја сам у себи изградила такву филозофију и водила сам се њоме.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
