Друштвене мреже данас су позорница на којој свако игра главну улогу у сопственом филму.
Са екрана нам се смешкају идиличне слике са путовања: савршено плаво море, заласци сунца који изгледају као да их је режирао Холивуд, лица без иједне бриге, али стварност је често далеко од тог филма – гужве на аеродромима, кашњења летова, премор од лета и трошкови који брзо руше чаролију.
Контраст између „онлајн бајке“ и реалности постаје све израженији. У жељи да оставимо утисак, филтрирамо и улепшавамо своја искуства до мере у којој истина бива потиснута. То ствара притисак, а они који гледају такве објаве често имају осећај да њихова путовања нису довољно узбудљива, иако су управо она искрена и истинита. Проблем није у жељи да поделимо лепо.
Проблем је у томе што све чешће заборављамо да су нервоза, стрес или непријатна изненађења саставни део сваког пута, а управо те ситуације чине авантуру незаборавном и јединственом.
Живот је увек богатији од онога што стане у један кадар.
