Иако годинама важи за једну од најпознатијих српских спортисткиња, Ана Ивановић је приватни живот готово увек држала далеко од очију јавности.
Ретко је говорила о породици, браку или изазовима кроз које је пролазила. Зато је сада њен први интервју након развода од Бастијана Швајнштајгера привукао велику пажњу посебно јер је говорила о детаљима из живота о којима до сада нисмо знали.
Ана је у емисији "(Не)успех првака", чији је домаћин прослављени хрватски фудбалер и тренер Славен Билић открила да је Палма де Мајорка постала њен дом још током спортске каријере и да тамо живи са синовима Луком, Леоном и Теом.
- Да, деца иду у школу, овде живим, купила сам кућу 2008. године док сам још играла тенис, ово ми је постао дом. Доста је мирније овде, проводимо доста напољу, време је лепо током целе године, имам три дечака, живот је активан, лакше је са њима бити напољу, дружити се. Школе су одличне - рекла је Ана Ивановић.
Ана је 2016. године отишла у спортску пензију, а Славену је испричала да тај корак за њу није било лак.
- Наравно да није био лак корак и није било лако оставити тенис, јер ипак од пете године то је мој живот, моја прва љубав, нешто што сам стварно волела и у чему сам била врло добра. Али, имала сам осећај да је то прави моменат за мене. Желела сам нешто друго, да следим неке друге путеве које сам видела да могу…Недостају ми велики турнири, недостаје ми то такмичење, недостаје ми тај осећај, тај адреналин, али не жалим за својом одлуком. Врло сам срећна ту где сам сада.
Одувек је знала да није тип особе који ће се спортом бавити професионално у 40-им јер је била свесна количине одрицања приватног живота.
- Дуго се то кувало. Сећам се да сам још док сам била у својим двадесетим говорила како нисам особа која ће да игра до четрдесете. То ме никада није привлачило јер сам знала да желим друге ствари у животу. Годину сам почела одлично 2015… одем на Аустралијан опен и једно јутро, два-три дана пре турнира, кад сам излазила из купатила ударим ногом у врата и сломим мали прст… Одлучила сам да играм под лековима и нисам могла… онда је то отишло на колено, имала сам болове у колену и све то мало-помало довело је до тога да сам била психички исцрпљена и да се борим против инфламације… У себи нисам имала осећај да се поново вратим у сам врх.
Ана каже да има једну неостварену жељу када је реч о спорту:
- Једина ствар због које ми је жао јесте то што никада нисам имала турнир кући и што никада нисам играла пред својим навијачима. Мислим да је то за сваког спортисту посебан осећај - рекла је у емисији "(Не)успех првака.
Потврдила је да због своје одлуке никада није пожалила, а потом је отворено проговорила о нападима панике:
Некадашња најбоља тенисерка света је проговорила и о борби са менталним здрављем коју је водила, а што није могло ни да се наслути да стоји иза њеног увек насмејаног и ведрог лица.
- Последњих година имала сам јако велике нападе панике када бих излазила на терен. Никада нисам причала о томе, али имала сам јако велике нападе панике. И онда би се људи питали шта се одједном догађа усред меча, зашто паднем, а у ствари у мени се окине паника и више не могу. Обузме ме страх да сутра поново морам да изађем и играм пред људима.
