Iako godinama važi za jednu od najpoznatijih srpskih sportistkinja, Ana Ivanović je privatni život gotovo uvek držala daleko od očiju javnosti.
Retko je govorila o porodici, braku ili izazovima kroz koje je prolazila. Zato je sada njen prvi intervju nakon razvoda od Bastijana Švajnštajgera privukao veliku pažnju posebno jer je govorila o detaljima iz života o kojima do sada nismo znali.
Ana je u emisiji "(Ne)uspeh prvaka", čiji je domaćin proslavljeni hrvatski fudbaler i trener Slaven Bilić otkrila da je Palma de Majorka postala njen dom još tokom sportske karijere i da tamo živi sa sinovima Lukom, Leonom i Teom.
- Da, deca idu u školu, ovde živim, kupila sam kuću 2008. godine dok sam još igrala tenis, ovo mi je postao dom. Dosta je mirnije ovde, provodimo dosta napolju, vreme je lepo tokom cele godine, imam tri dečaka, život je aktivan, lakše je sa njima biti napolju, družiti se. Škole su odlične - rekla je Ana Ivanović.
Ana je 2016. godine otišla u sportsku penziju, a Slavenu je ispričala da taj korak za nju nije bilo lak.
- Naravno da nije bio lak korak i nije bilo lako ostaviti tenis, jer ipak od pete godine to je moj život, moja prva ljubav, nešto što sam stvarno volela i u čemu sam bila vrlo dobra. Ali, imala sam osećaj da je to pravi momenat za mene. Želela sam nešto drugo, da sledim neke druge puteve koje sam videla da mogu…Nedostaju mi veliki turniri, nedostaje mi to takmičenje, nedostaje mi taj osećaj, taj adrenalin, ali ne žalim za svojom odlukom. Vrlo sam srećna tu gde sam sada.
Oduvek je znala da nije tip osobe koji će se sportom baviti profesionalno u 40-im jer je bila svesna količine odricanja privatnog života.
- Dugo se to kuvalo. Sećam se da sam još dok sam bila u svojim dvadesetim govorila kako nisam osoba koja će da igra do četrdesete. To me nikada nije privlačilo jer sam znala da želim druge stvari u životu. Godinu sam počela odlično 2015… odem na Australijan open i jedno jutro, dva-tri dana pre turnira, kad sam izlazila iz kupatila udarim nogom u vrata i slomim mali prst… Odlučila sam da igram pod lekovima i nisam mogla… onda je to otišlo na koleno, imala sam bolove u kolenu i sve to malo-pomalo dovelo je do toga da sam bila psihički iscrpljena i da se borim protiv inflamacije… U sebi nisam imala osećaj da se ponovo vratim u sam vrh.
Ana kaže da ima jednu neostvarenu želju kada je reč o sportu:
- Jedina stvar zbog koje mi je žao jeste to što nikada nisam imala turnir kući i što nikada nisam igrala pred svojim navijačima. Mislim da je to za svakog sportistu poseban osećaj - rekla je u emisiji "(Ne)uspeh prvaka.
Potvrdila je da zbog svoje odluke nikada nije požalila, a potom je otvoreno progovorila o napadima panike:
Nekadašnja najbolja teniserka sveta je progovorila i o borbi sa mentalnim zdravljem koju je vodila, a što nije moglo ni da se nasluti da stoji iza njenog uvek nasmejanog i vedrog lica.
- Poslednjih godina imala sam jako velike napade panike kada bih izlazila na teren. Nikada nisam pričala o tome, ali imala sam jako velike napade panike. I onda bi se ljudi pitali šta se odjednom događa usred meča, zašto padnem, a u stvari u meni se okine panika i više ne mogu. Obuzme me strah da sutra ponovo moram da izađem i igram pred ljudima.
