Јесењи Крстовдан, велики православни празник, обележава се 27. септембра у знак сећања на проналажење Часног крста на Голготи и његов повратак из Персије у Јерусалим.
Српска православна црква и њени вернице славе сутра, 27. септембра, јесењи Крстовдан, односно Воздвижење Часног крста. Велики празник који је у црквеном каландару обележен црвеним словом, обележава се у спомен на дан када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и дан када је враћен из Персије у Јерусалим.
Крстовдан се слави два пута годишње. Јесењи Крстовдан обележава се 27. септембра, а 18. јануара зимски, у знак сећања на прве хришћане и крштење Исуса Христа у реци Јордан.
У стара времена људи су на Крстовдан строго постили, на хлебу и води, али се јело и грожђе, што је и данас обичај, док је друго воће било забрањено. О значају овог обичаја сведочи и народна пословица: "Ко се крстом крст, тај Крстовдан пости!". У неким српским селима одржавали су се на велики празник вашари, а овај дан прате и други обичаји.
Према старом обичају, на јесењи Крстовдан се стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У селима су се исплаћивали такозвани пољаци, који су чували поља од Ђурђевдана до Крстовдана, терали птице и наплаћивали глобе од оних чија је стока правила штету на туђим њивама. Исплаћивало се онолико колико је било договорено о Ђурђевдану.
Народно веровање каже да се на Крстовдан змије повлаче на починак и да их од тада више нема. Верује се да треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се стабло што више разгранало.
Један од најлепших обичаја који се везују за јесењи Крстовдан јесте традиција брања и освећење босиљка. Та биљка је у нашем народу позната као божја и веома је важна за традиционалне обичаје. Кажу да се прво сади босиљак, па тек онда друге биљке и цвеће.
Зато би 27. септембра у кућу требало унети мало босиљка, за успех и здравље целе породице. Босиљак се качи на икону да цела година не би ишла наопако, а сматра се да је добро попити и чај од босиљка.
За људе рођене на овај дан верује се да на нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Да ли се пости на јесењи Крстовдан
На сутрашњи празник је пост обавезан. И није у питању само телесно одрицање од хране животињског порекла, већ и духовни напор усмерен ка унутрашњем миру. Крстовдан подстиче на размишљање о моралним вредностима и чистоти ума и тела.
Духовни пост подразумева уздржавање од негативних мисли и дела, док телесни захтева исхрану на води, без намирница животињског порекла, чак и уља. Једно воће има посебну симболику.
Грожђе се 27. септембра једе као симбол слатке победе, плодности и обиља. Верује се да они који га конзумирају на јесењи Крстовдан привлаче срећу и просперитет у свој живот.
Време на јесењи Крстовдан
Уврежено је мишљење да временски услови на јесењи Крстовдан доносе посебно предсказање:
– Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом.
– Ако је суво, наредна година ће бити сушна.
– Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
– Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
– Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
– После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.
– Септембарска киша донеће злато њивама, а отров виноградима.
– Какав септембар око Крстовдана, такав нас очекује март наредне године.
Ту је и обичај везан за дуговања. Враћање дугова на јесењи Крстовдан је обичај који симболизује моралну чистоту и поштовање према ближњима. То је гест који ослобађа од терета и ствара хармонију у међуљудским односима.
Крстовдан је дан када се верници подсећају на снагу вере и традиције, уз обичаје који негују духовност и заједништво.
(БлицЖена)
БОНУС ВИДЕО:
