Џими Хендрикс је широм планете сматран за једног од најзначајнијих музичара 20. века, а преминуо је у тренутку када је његова каријера тек почињала. Ипак, за својих 27 година успео је да остави неизбрисив траг у свету музике у годинама своје највеће славе.
Џими Хендрикс, музичар, певач, текстописац и гитариста био је иноватор и култна икона света музике.
Рођен је у Сијетлу 27. новембра 1942. године као Џон Ален Хендрикс. У његовом раном детињству, отац Џејмс Ален Ел је био на једном од фронтова током Другог светског рата, док је његова мајка почела да се лечи од алкохолизма, због чега се Џими преселио код родбине у Калифорнију. Након повратка са фронта, отац је узео Џимија који је тада имао 13 година, развео се од супруге и сину променио име у Џејмс Маршал.
Џими Хендрикс се сматра једним од најутицајнијх и најталентованијх гитариста у историји рок музике. Био је оснивач и фронтмен рок бенда „Тхе Јими Хендриx Еxпириенце“. Многи су га сматрали музичким генијем, а надарени гитариста отворио је еру епохалних шездесетих година прошлог века, коју су обележили турбулентни догађаји.
Своју прву гитару купио је када је имао 15 година, и то за пет долара. Након тога, белу електричну гирату добио је од оца на поклон и прилагодио ју је свом стилу свирања као леворуки гитариста. У време када је полако почео да ствара музику која се издвојила по својој јединствености, беснео је рат у Вијетнаму, на улицама Даласа убијен је Џон Кенеди, а сексуална револуција била је на свом врхунцу. Управо тада, музика славног Џимија Хендрикса, постала је симбол слободе и љубави.
Светску славу је стекао 1967, наступом на Монтерејском поп фестивалу, а на Вудстоку 1969. године био је главна атракција. Џими Хендрикс је 2005. године примљен у америчку Рокенрол кућу славних и британску Музичку кућу славних. На Холивудској стази славних, постављена је 1994. његова звезда. На ранг-листи часописа Роллинг Стоне „100 највећих гитариста свих времена“, Хендрикс се нашао на првом месту.
У зениту своје популарности, био је склон злоупотреби алкохола и дроге. Алкохол је убрзо почео да га води до мрачне стране, те је имао честе изливе беса и ретке, али атипичне налете физичког насиља.
Чак два пута је хапшен због вожње украдених аутомобила. Тада је од полиције је добио ултиматум – две године затвора или одлазак у војску. Одабрао је другу опцију, те се пријавио у 101. ваздухопловну дивизију, а онда се трудио да ту остави што гори утисак. Према његовом објашњенима, напустио ваздухопловну дивизију због здравствених проблема, јер се, како је образлагао, повредио приликом скока падобраном, а музички свет је брујао и о његовој склоности ка хомосексуализму.
Његов стил укратко се може описати – „секс, дрога и рокенрол“, а овакав живот временом је почело да чини своје, па се одразио на његову каријеру, али и приватна дешавања, да би на крају довео до фаталног исхода.
Поред алкохола, који је доводио до агресивних понашања, Џимијева страст су били хероин и хашиш, а пороци су полако почели да му уништавају више него успешну каријеру у којој се издвојио као самоуки музички геније. Успео је да се ослободи оптужби везаних за употребу наркотика и алкохола, али је на крају конзумирање ЛСД-а почело видно да се одражава на његове наступе, где је редовно био лошег и чудног расположења. Тако се једном приликом, на концерту у Медисон сквер гардену, кратко обратио публици, одсвирао две песме и после свега неколико минута проведених на сцени, отишао са ње.
Током турнеје по Шведској, нашао се у центру скандала када је демолирао хотелску собу због чега је био ухапшен.
У приватном животу, баш као и у његовој каријери, дешавале су се бројне турбуленције и интриге. Никада се није женио, а добио је двоје деце из две кратке афере – ћерку Тамику Лоренс 1966. са бившом проститутком Дијаном Карпентер и сина Џемса Хенрика Данијела Сандквиста 1969. године са Швеђанком Евом Сандквист. Важио је за великог заводника, а због његовог специфичног слободног стила живота, често се наводи да је ломио женска срца. До данас још није демантована урбана легенда о његовој романси са глумицом Брижит Бардо 1969. године.
За његов јединствен музички и животни стил везују се бројне занимљивости. Био је леворуки гитариста, није умео да чита нотни систем, а на питања о томе, давао је кратка објашњња – „ја сам самоуки гитариста“. Научио је да свира по слуху и често је користио речи или боје да изрази оно што је желео да прикаже. Инспирацију за своју музику, Хендрикс је проналазио на много начина и на различитим местима, укључујући чак и снове.
Преминуо је изненада, 18. септембра 1970. са 27 година. Тог тренутка, свет је потресла вест да је у соби у лондонском хотелу умро један од највећих уметника и, по мишљењу многих, најбољи гитариста у историји музике. Постоје разне теорије о узроку Хендриксове смрти која је постала једна од највећих мистерија. Спекулише се и да је за смрт славног музичара крив његов менаџер, који је на тај начин хтео да узме новац од његовог животног осигурања. Оно што је познато, ноћ је провео са Моником Данеман, својом тадашњом девојком. Наводно, пре спавања је узео мешавину вина и таблета за спавање, што је узроковало повраћање у сну и гушење.
„Занимљиво је како већина људи обожава смрт. Заправо, родиш се тек кад умреш. Мораш умрети да би те ценили“, говорио је Џими Хендрикс.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
