Глумица Џена Ортега отворено је говорила о опсесивно-компулзивном поремећају (ОКП) са којим живи још од детињства.
Звезда серије "Венздеј" отворено је говорила о томе како изгледа њен живото због поремећаја који има и који су то ритуали који су део њене свакодневице. Осим тога, дотакла се и начина на који покушава да се избори са анксиозношћу и пронађе олакшање.
Публика је Џену Ортегу упознала кроз улоге сложених, мистериозних и често мрачних ликова. Серија "Венздеј" постала је прави културни феномен, док је њен препознатљиви готички стил додатно учврстио њен статус једне од најзапаженијих младих глумица.
Ипак, иза камера суочава се са изазовима о којима је последњих година све спремнија да говори јавно.
У новом интервјуу за магазин "Вог", о којем је писао и "Пипл", глумица је открила да симптоме опсесивно-компулзивног поремећаја препознаје још од седме године.
- Имала сам толико различитих ствари које су ми се истовремено дешавале у глави - присетила се Џена, описујући како је још као дете имала осећај да јој се мисли непрестано смењују и преплићу.
Као девојчица често се будила пре браће и сестара како би пре одласка у школу обавила низ радњи одређеним редоследом. Морала је да намести кревет на тачно одређен начин, отвори фиоку на посебан начин и полако очешља косу.
Некоме са стране такве навике могу деловати безазлено, али код особе са опсесивно-компулзивним поремећајем одступање од устаљеног ритуала може да изазове интензивну нелагоду и анксиозност.
Шта је опсесивно-компулзивни поремећај и зашто није исто што и љубав према реду?
Опсесивно-компулзивни поремећај често се погрешно поистовећује са перфекционизмом, претераном уредношћу или жељом да све буде сложено по одређеном распореду. Међутим, реч је о сложенијем стању које може значајно да утиче на свакодневни живот.
ОКП може да се испољи кроз наметљиве мисли, слике или страхове који изазивају узнемиреност, као и кроз понављајуће радње и ритуале за које особа осећа снажну унутрашњу потребу да их обави.
Такви ритуали могу привремено да ублаже напетост, али олакшање често не траје дуго. Узнемирујуће мисли се враћају, а са њима и потреба да се радња понови. Тако настаје исцрпљујући циклус који може да омета посао, учење, дружење, па чак и одмор.
Ипак, није свака понављајућа навика знак овог поремећаја. Важни су природа симптома, степен узнемирености који изазивају и њихов утицај на свакодневно функционисање. Дијагнозу поставља стручњак, а искуство Џене Ортеге показује колико се оно што споља делује као ситница може разликовати од онога што особа проживљава.
Ритуали из детињства који су остали део њеног живота
Симптоми које је глумица примећивала још као девојчица нису у потпуности нестали. Према њеним речима, посебно се појачавају када је под стресом, уморна или се суочава са џет-легом након путовања и промене временске зоне.
- Ја то једноставно прихватим и обавим свој ритуал - објаснила је Џена.
Њена свакодневица и данас подразумева одређена правила која јој је тешко да прекрши. На пример, фразу "чувај се" понавља одређени број пута током дана. Пре уласка на снимање мора прво да закорачи левом ногом, а има и ритуал који подразумева задржавање даха и бројање до 71.
Ови детаљи показују да опсесивно-компулзивни поремећај не мора нужно да се испољава кроз стално чишћење, прање руку или проверавање да ли су врата закључана. Ритуал може да подразумева бројање, понављање одређених речи, специфичне покрете или читав низ радњи које морају да се обаве на одређени начин.
Ортега признаје да јој поједини симптоми понекад делују необично. Међутим, чињеница да разуме како одређена радња можда нема очигледан смисао не значи да може једноставно да престане да је понавља.
Управо је то једна од сложености овог поремећаја, особа може да буде свесна да одређени ритуал није рационално оправдан, а да упркос томе осећа снажну потребу да га изврши.
Како се Џена Ортега носи са својим проблемом?
Глумица је открила да повремено разговара са психотерапеутом и да је испробала и терапију лековима. Поред тога, покушала је да пронађе начин да промени однос према сопственим симптомима.
Један од приступа који јој помаже јесте да на опсесивно-компулзивни поремећај покуша да гледа као на неку врсту игре. Такво посматрање ситуације омогућава јој да направи одређену емоционалну дистанцу и да не доживљава сваку појаву симптома као непремостиву препреку.
Глума такође има важну улогу у њеном животу. Током снимања мора да буде усредсређена на сцену, партнера, текст и оно што се дешава пред камерама. Такав рад захтева да пажњу непрестано враћа на садашњи тренутак.
То, наравно, не значи да је глума излечила њен поремећај нити да бављење послом може да замени стручну помоћ. Ипак, професија коју воли пружа јој тренутке концентрације и предаха од непрекидног бављења сопственим ритуалима.
О свом менталном здрављу говори без стида
Ово није први пут да Џена Ортега јавно говори о свом искуству са опсесивно-компулзивним поремећајем. Још 2025. године открила је да се дуго придржавала веома специфичних рутина, које су укључивале бројање током туширања и облачење одређеним редоследом.
Чак и најмања промена могла је да утиче на њено расположење и осећај да нешто није у реду.
- Ако имам лош дан и не разумем због чега, могуће је да је разлог то што носим погрешну чарапу на погрешној нози - испричала је глумица.
Истовремено, свесна је да оваква искуства другим људима могу деловати неважно или чак смешно. Међутим, њој понављање одређених радњи доноси осећај сигурности и привременог олакшања.
Отвореност Џене Ортеге важна је јер доприноси разбијању предрасуда о менталном здрављу. Опсесивно-компулзивни поремећај није пролазни тренд, помодна ознака нити синоним за уредност и перфекционизам.
То је стање које може да буде веома исцрпљујуће чак и када људи из окружења не примећују кроз шта особа пролази. Прича младе глумице подсећа да иза наизглед безазлених навика понекад стоји озбиљна унутрашња борба, о којој није увек лако говорити.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
