Прича о Неши Лептиру је једна од најлепших и најтужнијих прича домаће музичке сцене.
Ненад Радуловић, познатији као Неша Лептир, рођен је на данашњи дан 1959. године. Био је вођа групе Последња игра лептира, сјајан уметник, музичар, забављач, али пре свега човек невероватног духа и харизме који је сваком знао да измами осмех, али и који је разумео тугу боље од многих. Створио је вечне хитове као што су "Наташа", "Врати се", "Срце од меда", "Умиру јелени", "Груди Балканске", који нас и данас возе емоцијама. Био је део Индексовог радио позоришта и многе његове форе и данас би нас насмејале до суза. Постао је добри дух Београда осамдесетих. А онда се изненада разболео. Карцином.
Неша Лептир преминуо је 12. фебруара 1990. у 31. години. Рођени брат музичара Жељко сваке године одржи помен на Новом бежанијском гробљу.
За Курир је само пре шест година о свом сину говорила Бошка Радуловић, која се тада присетила старијег сина, који је хумором, харизмом и талентом за музику освајао срца широм бивше Југославије.
- Свет је за нас нестао кад је он отишао. Некако су се и његови пријатељи разишли. Мркић ми је рекао да је Неша био стуб који их је окупљао око себе. Ми ћемо изаћи око четири на гроб, а у пет већ пада мрак - открила је Бошка.
Она је преминула пре пет година и говорила је да је Неша од свих чланова породице њу највише волео, иако га је често и критиковала.
- Говорио ми је да сам циција. Долазио би кући често без рукавице и шала које сам му купила. Помогао је увек људима и никад није имао пара. Жељко је обећао да ће зарађивати за обојицу. Грдила сам га што није пазио на себе. Живео је 300 на сат - присетила се мајка.
Радуловић се разболео изненада. Имао је тумор у левом тестису који лекари нису открили на време и који је метастазирао на плућа и мозак. После прве операције изгубио је косу, али од наступа није одустајао. Носио је шешир. Чувено је његово гостовање на концерту Лепе Брене, на ком је у свом маниру имитирао Слободана Милошевића, а публика је пала у транс.
- Једном је певао с грипом. Имао је температуру око 40 и говорио је: "Ко сам ја да зезнем 1.800 људи". На први концерт у Дому синдиката позвао је цео комшилук - присећа се Бошка.
На крају разговора Бошка открила је како су настале неке од највећих песама групе Последња игра лептира.
- Текстове би записао на путовањима. На салвети у кафани или аутобуској карти. Неша је увек био добро дете. Стално је трчао и увек је био неких 20 центиметара изнад земље, као да је на позорници - испричала је мајка у свом последњем разговору за Курир.
Пред смрт, док је лежао у болници, Неша је написао текст за песму "Сузе са звезда падају", а његова породица је 28 година касније изразила жељу да Милан Ђурђевић, фронтмен “Неверних беба” напише за њу музику и аранжман.
- Шалио се док је био у болници. Пре тога је желео да поново посети Лику, место где је рођена наша мајка и где је провео дивне дане са другарима у шаторима. Желео је још једном да понови ту сцену из свог живота. Али није стигао. Чак и овај спот донекле дотиче ту његову љубав према природи и жељу да се поистовети са њом. Када је као дечак са татом отишао на пијацу да купе божићну јелку и видео да је то сечено дрво које је било живо, плакао је. Нису могли данима да га смире. Емоцију је имао не само према људима, већ према свим живим бићима. Волео је да шета по киши, нарочито лети. И смех и плач су у категорији људских осећања. И једно и друго има исту вредност и то је неговао кроз живот и стваралаштво. На питање шта би Неша рекао да је жив и да је чуо песму, његов брат каже: "Да је жив рекао би: "Браво мајстори." А затим: "Извините што сам закаснио." Онда би се насмејао, уозбиљио, а затим пустио сузу" - причао је његов брат.
Кажу да је, само двадесетак минута пре него што ће заувек затворити очи, на питање: "Како се осећаш?", с осмехом одговорио: "Па, не могу баш да играм фудбал." И то истичу као доказ да га препознатљива ведрина и смисао за хумор нису напуштали до последњег дана.
Препричава се и како је пред саму операцију тумора на мозгу, правио шоу на ВМА, певао и глуматао, а кад је анестезија почела да делује, обратио се особљу имитирајући Слободана Милошевића: "А сад, сви на своје радне задатке! И легао."
Неша Лептир се са својом трагедијом носио на посебан начин, не допуштајући ни себи ни другима да склизну у патетику. Међутим, то не значи да сам није размишљао о мраку. Наводно је дан пред смрт на полеђини лекарског рецепта исписао своју последњу поруку.
"Време сада стоји, па о вечном мраку не размишљам. А, кад дође време за путовање, купићу карте за добра места".
То је била тајна коју је на самртничкој постељи чувао иза осмеха.
"Видео сам га како одлази, у ћошку собе на Војномедицинској академији. Јасно сам гледао како креће на пут, из угла оне болничке собе. Баш тада је, са крошњи дрвећа које је стајало под прозором полетело јато птица. Ту слику памтим као да се сада поново одиграва пред мојим очима. Ја не знам шта је "тамо", после. Али знам да он зна... Мој брат је увек имао две визије: сањао је плави бицикл и ветар у леђа. И данас знам да вози небески плави бицикл, и да му дува у леђа баш тај, исти, небески ветар", рекао је Нешин брат Жељко у једном интервјуу.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
