Признала је да су је приватни проблеми и стрес довели до озбиљне борбе са килограмима и нарушеног здравља.
Певачица Аница Миленковић, која је деведесетих година харала естрадом и низала хитове, након година проведених далеко од очију јавности проговорила је о најтежем периоду свог живота. У емисији „Амиџи шоу“ признала је да су је приватни проблеми и стрес довели до озбиљне борбе са килограмима и нарушеног здравља.
- Једном приликом си изјавила:"После операције и терапије тражила сам спас у храни". Изјавила си негде да си у једном тренутку имала 115 килограма. Је л' то истина?
Аница је без оклевања потврдила и проговорила о стресу с којим се суочила када се њен син, рођен без слуха, нашао на операционом столу.
- Јесте. После операције, када је мој син оперисан, када су му уграђени кохлеарни импланти, то је било стресно за мене, он је имао 13 месеци... Сво незадовољство, тугу, неспавање - све сам ставила на сто. Једино ме је храна могла спасити. Има људи који једу када су нервозни, неко мршави, а ја када сам нервозна могу све да поједем. Само храна и храна! Ја сам из Касидола, код нас је лепа храна, домаћа, па се од малих ногу навикнеш на храну - испричала је певачица.
Не боји се рада
Како би обезбедила финансијску сигурност и кров над главом својој деци, Аница се у Америци ухватила у коштац са пословима о којима многе јавне личности не би ни размишљале. На питање како гледа на тај период, истиче да су је тешка времена научила прилагодљивости и борбености.
- Све сам ја радила. Сада, када са ове тачке гледишта гледам, ништа ми тешко није пало. У почетку се човеку све ново чини тешко, да ли и ће моћи, али се човек навикне. Све је то живот, лепо је научити, што више ствари знати - рекла је она.
Оно што је јавност посебно заинтригирало јесу сами послови којима се тамо бавила – од чишћења кућа и бриге о старима, па све до управљања тешким теретним возилима.
- Камион је био задње две и по године. Фино је било, велико, другачије. Човек мора све да проба, не треба да се вежемо само за један посао, јер никада човек не зна шта може да му се деси. Радила сам и чишћење кућа, чувала старе људе… Тај период живота ми најбоље успомене буди јер ме је рад са тим људима много чему научио. Није срамота ништа радити - истакла је Миленковићева.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
