Барбара Удовичић постала је позната на друштвеним мрежама искреним видеима у којима оспорава митове модерне самопомоћи.
Психолошкиња и дугогодишња телевизијска новинарка Барбара Удовичић преко ноћи је освојила друштвене мреже искреним, директним и ослобађајућим видео-снимцима у којима руши митове о модерној самопомоћи. У гостовању у емисији Недјељом у 2 код Александра Станковића, Барбара је отворено проговорила о најтежим животним биткама - од тешке дијагнозе карцинома и трауматичне двогодишње борбе за усвојење ћерке, до развода брака и проналажења унутрашњег мира.
За разлику од бројних самопроглашених стручњака и инфлуенсера који на мрежама нуде брза решења и формуле успеха, Барбара, која је недавно објавила и своју прву књигу “Бедра пуна риже, истиче да се гнуша инстант савета. Према њеним речима, универзални рецепт не постоји, а ко год нам га продаје - није ходао у нашим ципелама.
“Ако срећу схватимо као циљ или дестинацију, пропустићемо све успут. Када гањате навигацију и јурите према циљу, стигнете на исто место као и неко ко је возио полако и уживао у јесењим бојама - али са потпуно различитим искуством."
Грозан период пун страхова и туга која се не прескаче
Пре прекретнице на друштвеним мрежама, живот ју је ставио на најтежа искушења. Година 2013. донела јој је дијагнозу карцинома који је у почетној фази био неоперабилан, а у исто време суочила се и са губитком оца.
Данас се шали како има један бубрег на који је изузетно поносна, али не крије да је то био изузетно мрачан период. Како наводи, од најтежих траума спасило ју је селективно памћење мозга, због чега се 90 одсто детаља и лекова из тог периода уопште не сећа. Ипак, једна лекција остала је урезана за цео живот - туга се више никада не прескаче.
Две године пакла са бирократијом око усвојења ћерке
Са супругом је прошла кроз два потпуно различита процеса усвајања. Док су сина добили за свега седам месеци, сазнање да он има биолошку сестру увукло их је у двогодишњу бирократску агонију.
“Двогодишња борба са бирократијом била је најтежи период мог живота. Знате да постоји дете које је биолошка сестра вашег сина, а немоћни сте јер папири леже на неком суду. Први и једини пут у животу морала сам да потражим психолошку помоћ, јер више нисам знала како да се носим са том немоћи”, каже Барбара.
Развод као потпутна деконструкција идентитета
Након готово две деценије брака, Барбара је прошла и кроз развод. Тај процес не описује као класичну трауму са тригерима, већ као потпуну деконструкцију сопственог идентитета и слагање покиданих комадића живота.
Објаснила је да је у браку имала безброј улога, док је најмање била она сама. Када је процес деконструкције завршен, није се вратила стара Барбара од пре брака, већ је настала потпуно нова особа, са свим својим пукотинама и аутентичношћу. Развод, како наглашава, никада није црно-бела прича и одговорност је увек обострана.
Зашто остајемо у односима који нас уништавају?
Анализирајући људске односе, Барбара се дотакла и феномена остајања у лошим везама и браковима. Према њеном мишљењу, људи најчешће остају из два разлога: због тога што мозак воли познате обрасце из примарне породице, али и због такозване "заблуде неповратног трошка" (Сунк Цост Фаллацy).
Многи кажу себи: "Дала сам 20 година живота у овај брак и где то сад да бацим?" Заборављају да на тај начин краду године од сопствене будућности, додаје.
Границе, дигитални мир и магија "глимера"
Када је реч о негативним коментарима и токсичним људима, Барбара је јасна - постављање здравих граница увек има своју цену. Неко ће вас сматрати мање драгима или себичнима, али оне су неопходне за психички опстанак.
“У мојој кући - па тако и у мојој дигиталној кући - поштовање није додатна опрема. Свако ко годинама паразитира на вашем непостојању граница бурно ће реаговати када их коначно поставите."
Излаз из свакодневног стреса пронашла је у такозваним "глимерима" - микро-тренуцима који су супротност тригерима и који смирују нервни систем. То може бити осмех детета, пас који стави главу у ваше крило, поглед на јесење крошње дрвећа или мирно вечерње читање књиге.
Шта је прави успех у педесетим?
На крају, Барбара је сажела своју филозофију зрелих година и схватања среће.
“Са 20 година вам је важно да будете на свакој журки у граду. Са 50 вам је важно да останете код куће под ћебенцетом, гледате серију, будете са децом и псом, читате књигу и - не осећате се усамљено. То је прави мир."
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
