Љубавни живот Моме Капора био предмет спекулација, а у једној од њих централно место имала је Јелисавета Карађорђевић којој је наводно посветио роман "Зое"
Љубавни живот писца и сликара Моме Капора обележиле су две жене - Ана Пјеротић и Љиљана Капор. Уметник и боем, који нас је напустио на данашњи дан пре 17 година, често је био предмет трачева и спекулација, а један од најинтригантнијих односио се на његову наводну аферу са једном од најлепших Српкиња - принцезом Јелисаветом Карађорђевић, ћерком кнеза Павла.
Момо Капор, један од најчитанијих српских књижевника, сликар, боем и доживотни заљубљеник у жене, роман "Зое", написан давне 1978. године, наводно је посветио Јелисавети Карађорђевић.
У књизи "Капорова школица" аутор Александар Ђуричић открио је како је велики писац упознао принцезу која је у то време живела у изгнанству.
"Њујорк му је мирисао на живот, сладострастан, заводнички, уметнички, а како је волео да дели сва узбуђења, нашироко је поделио и ово. Постао је незванични ексклузивни дистрибутер америчке културе и свих могућих прекоокеанских мириса. Од средине седамдесетих, па наредних петнаест година радио је у Њујорку по неколико месеци годишње у студију свог пријатеља Лалета Ђурића и за то време више научио о сликарству него у читавом претходном животу. Нашао је уточиште.
На сасвим другом континенту почињао је да живи од цртања и да остварује свој дечачки сан. Неуморно је истраживао чувена места и интервјуисао највеће умове тог доба.
Један од узбудљивијих њујоршких сусрета догодио се када га је пријатељица Светлана Стон повела, мада се много опирао, на престижни парти код Нине Розенволд на Петој авенији, где ће бити цео Њујорк'.
Атмосфера је била узаврела, мешали су се лажни осмеси са звуком потпетица, мало се флертовало и много се плесало. У неком тренутку остао је потпуно сам са чашом шампањаца у руци. Сео је у један угао и у џепу блејзера опипао беџ на којем је писало КИСС МЕ И'М СЕРБИАН, купљен у Сан Франциску месец дана раније. Извукао га је и из досаде закачио за ревер. Пијуцкао је шампањац и посматрао гламурозну ревију лепоте и сујете.
Одједанпут му је пришла тамнокоса лепотица у црној хаљини, чији је дубоки изрез, придржаван танким бретелама, откривао прелепе беле груди посуте љупким пегицама. Упрла је прст у беџ и рекла:
– Дај ми то!
Збуњен, спустио је чашу шампањца на патос, откачио беџ с ревера и устао да јој га закачи на танку бретелу, док су му прсти дрхтали од узбуђења при погледу на њене груди.
– Шта ће ти то? – једва је промуцао.
– Ја сам наша – рекла је кокетно.
– Одакле си?
– Из Београда.
– Из Београда... – поновио је запањено. – А из ког си краја?
– Из ког краја? Шта значи из ког краја?
– Мислим, где си рођена?
– Ох, рођена – поновила је. – У Белом двору.
Следио се од запрепашћења.
Из мале ташне од сребрних перли извукла је посетницу и пружила му је. На њој је писало: Елисабетх Карагиоргевиц – Принцесс оф Yугославиа.
Принцеза! Бајке су ипак могуће, помислио је; открио је праву принцезу. Принцезу из сопствене земље у коју јој је било забрањено да се врати, као и свим њеним рођацима Карађорђевићима. Била је то 1976. година и Тито је још увек био у пуној снази, као и његова тајна полиција. Гледала га је крупним, мало размакнутим очима боје најтамнијих боровница.
Тада је почео да пише роман 'Зое', из њега су напросто куљале речи које није могао да заустави. Није престао да пише ни у авиону, на повратку у Београд. Никада брже није прелетео океан.
Кад се вратио у Београд причао је да је упознао нашу принцезу, али нико није знао, чак ни тадашњи ројалисти, да кнез Павле има ћерку и да се зове Јелисавета.
Онда је писац схватио да је заборавио како се зову неке улице, неки џез-оркестри, извесни људи и јела у 'Ђину' на Лексингтон авенији, па се вратио у Њујорк и почео да сакупља јеловнике, визиткарте, планове града и позоришне програме са Бродвеја. Да створи Зое.
Однос принцезе Јелисавете Карађорђевић и Капора био је предмет разних спекулација и када је изашао роман 'Зое', а и деценијама касније. Постао је нека врста урбаног мита, о којем се и ћутало и шушкало.
Предраг Пеђа Нешковић, један од најзначајнијих савремених сликара, Капоров друг из студентских дана, тврдио је да су Капор и принцеза Јелисавета имали страствену аферу.
"Док је био у Америци, у том наврату скоро годину дана, Капор је био у вези с Јелисаветом Карађорђевић. Кад се вратио из Њујорка долазио је код мене, много смо причали, поверавао ми се, био је узбуђен. Онда је звао Јелисавету одавде, из овог атељеа, није могао да телефонира од куће. Присуствовао сам њиховим љубавним разговорима. Причао ми је како су после вођења љубави лежали и толико били исцрпљени да су јели неки џем како би се опоравили од страсних загрљаја. То је било бурно и страсно. Тада је био ожењен Аном", тврдио је Нешковић.
У подкасту "Животна прича", ћерка кнеза Павла отворено је говорила о овим гласинама и објаснила околности својих сусрета са Момом Капором. Принцеза Јелисавета навела је да се са славним писцем и сликаром срела свега два пута у животу.
"То је потпуно измишљено. Не знам откуд та прича. Ми смо се срели једном у Њујорку кад ја нисам знала ни реч српског, а он није знао енглески. После тога смо се још једном срели у Београду на сплаву. Ми смо били на ручку са њим, а били су ту и Аника Сковран и њен брат. Откуд та прича уопште не знам. Али није тачна", категорички је демантовала принцеза наводну аферу са Капором.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
