Шта ако начин на који хвалимо дете има већи утицај на његову будућност него оцене, таленти или чак школа у коју иде?
Психолошкиња са Станфорда, Карол Двек, једна од најутицајнијих истраживачица у области мотивације и развоја, деценијама проучава како деца формирају слику о себи.
Њена теорија о развојном менталном склопу променила је начин на који размишљамо о успеху, таленту и интелигенцији.
И све се, заправо, често своди на једну реченицу.
Реченица која мења перспективу
Уместо да детету кажете: „Ти си паметан.“
Реците: „Баш си се потрудио.“
Наизглед мала разлика, али огромна у психолошком смислу.
Дwецк објашњава: „Када хвалимо интелигенцију, деца почињу да верују да је успех резултат урођеног талента. Када хвалимо труд, учимо их да је успех резултат рада, стратегије и упорности.“
Другим речима, прва реченица гради крхко самопоуздање. Друга гради отпорност.
Фиксни и развојни ментални склоп
Царол Дwецк разликује два начина на која деца (и одрасли) гледају себе.
1. Фиксни ментални склоп
Дете верује да је паметно или није паметно, да има таленат или га нема. Грешка за њега значи да није довољно добро.
Последица? Страх од неуспеха, избегавање изазова, одустајање када постане тешко.
2. Развојни ментални склоп
Дете верује да може да напредује, као и да су грешке део учења, да ће ако се потруди – бити боље.
Царол Дwецк истиче: „У развојном менталном склопу, људи верују да се њихове основне способности могу развијати кроз посвећеност и напоран рад.“
То је темељ унутрашње снаге.
Зашто „ти си паметан“ може бити проблем?
Родитељи често хвале из љубави. Међутим, када дете стално слуша да је паметно, оно почиње да избегава ситуације у којима постоји ризик да то не докаже.
Пример:
Ако дете које је „паметно“ добије лошу оцену, оно не мисли: „Нисам довољно вежбао“, већ: „Можда ипак нисам паметан.“
Тако настаје анксиозност.
Дwецк је у својим истраживањима показала да деца која су хваљена због труда:
- бирају теже задатке
- дуже истрајавају
- имају боље резултате на дуже стазе
Како да правилно хвалимо дете – конкретни савети
1. Хвалите процес, не особину
Уместо: „Ти си геније“, реците: „Свидео ми се начин на који си решавао проблем“ или „Видео/ла сам колико си вежбао.“
2. Нормализујте грешке
Реците: „Грешке значе да учиш“, „Шта можемо следећи пут да пробамо другачије?“
Карол Двек наглашава: „Неуспех је информација. Он нам говори шта још треба да научимо.“
3. Не помажите детету прерано
Када дете каже: „Не могу“, додајте малу, али моћну реч – још.
„Не можеш још.“
Та реч отвара простор за раст.
4. Постављајте питања уместо да етикетирате
„Како си дошао до тог решења?“
„Шта ти је било најтеже?“
„На шта си најпоноснији?“
Тако дете учи да вреднује сопствени процес, а не спољашње признање.
Шта се дешава када дете усвоји развојни ментални склоп
Када усвоје развојни ментални склоп деца се: мање плаше неуспеха, лакше подносе критику, развијају већу емоционалну отпорност, постају мотивисана изнутра, а не због похвале. И што је можда најважније – почињу себе да виде као некога ко може да расте.
Најважнија порука родитељима
Карол Двек не каже да треба престати са похвалама. Напротив. Али начин је пресудан.
„Не градите идентитет детета око тога да је паметно. Градите га око тога да је храбро што покушава.“
Једна реченица заиста може променити начин на који дете види себе. Не зато што га уверава да је посебно. Већ зато што га учи да може да постане боље, а то је много снажније.
(Задовољна)
БОНУС ВИДЕО:
