Зоран Калезић, певач чија је каријера је била дужа од 50 година имао је прилике да сарађује са многим колегама.
Један од оних са којима је почео био је и Тома Здравковић, а током живота су постали и блиски пријатељи.
Зоран је једном приликом казао и да га је Тома замолио да баш он одржи говор на његовој сахрани.
"Када је одлазио мој кум Тома, рекао ми је: ‘Немој да ке*ају тамо о мени, ти ћеш да се опростиш од мене. Ти ћеш да кажеш нешто’. Каква је то почаст. Каква је то обавеза. Тада сам се опростио од Томе, тад сам схватио да одлази човек који је желио да оде, он више није желио овоземаљски живот и принципе које му доктори задају. Није смио да пуши и пије алкохол. Жао ми је што више нема људи као што су Тома, Шабан… Њих не треба жалити јер су себе направили бесмртним. Док год траје музика трају и они“, открио је певач својевремено.
Осим са Томом, близак је био и са прерано преминулом Силваном Арменулић. На почетку каријере му је управо ова колегиница помогла, а колико ју је поштовао говори и чињеница да је свој хит “Једној жени које нема више”, посветио њој.
Једном приликом је открио и како је настала ова песма. Наиме, након Силванине смрти Зоран се затекао и једној кафани, а певачица је певала једну од њених најпознатијих песама „Ноћас ми срце пати“. Кроз сузе је узео салвету и написао текст своје нумере. Ипак, није желио да је одмах објави већ је сачекао две године, како би доказао да није искористио тренутак медијске пажње.
Песма је освојила прву награду 1978. године на чувеном фестивалу Илиџа, а Зоран је тек касније открио да је Силвана била инспирација за његове стихове.
"Била је велика дама, лафица, изванредан певач. Таква особа се рађа једном у 100 година“, причао је Зоран Калезић о Силвани.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
