Глумица Ружица Сокић била је легендарна дива југословенског глумишта
Глумачка каријера Ружице Сокић била је испуњена незаборавним улогама које су обележиле домаћу кинематографију.
Дебитовала је 1957. године у филму "Доктор". Њена филмографија обухвата класике попут "Кад будем мртав и бео", "Боксери иду у рај", "Ужичка република", "Савамала" и многе друге.
Популарност је достигла улогом у култној комедији "Тесна кожа", док јој је филм "Жута" донео Златну арену на Филмском фестивалу у Пули.
Њене улоге у "Зони Замфировој" као Таска и у серији "Грех њене мајке" као кума Аница додатно су утиснуле њен лик у памћење публике. Посебно је остала запамћена као заводница Жута, као и кроз ликове снаје Руже у "Другој Жикиној династији" и Велиборке Веце у "Срећним људима".
Занимљиво је да је била прва која је опсовала на домаћој сцени и ударила Бату Стојковића.
Иако је била симбол оригиналности и успеха, Ружица је открила да се иза кулиса борила с несигурностима. Исповест коју је једном приликом поделила, најбоље осликава њене унутрашње дилеме.
- Стално сам стрепела да ли ћу моћи да савладам задатке и хоће ли ме неки редитељ поново ангажовати. Моја несигурност била је огромна. Они који су имали утицајне мужеве и фанове, понашали су се другачије. Били су сигурни да ће, чак и ако упропасте представу, добити следећу улогу. Али, за нас који нисмо имали подршку, то је било питање живота и смрти - говорила је Ружица.
Ружица је била позната по свом неустрашивом карактеру и тврдоглавости. Њена прича о улози у комаду Љубомира Симовића "Чудо у Шаргану" открива њен уметнички пркос.
- Мира Траиловић није ми дозволила да ставим ћелаву перику за улогу у том комаду. После премијере сам је ипак ставила. Тврдоглавост ме је много коштала у животу, али то сам ја. Увек говорим истину - признала је глумица.
Иза јавне слике неустрашиве диве, крила се и емотивна страна Ружице Сокић. Последње речи које је упутила свом супругу Мирославу Лукићу на самрти биле су дирљиве и незаборавне.
"Само да ме не заборавиш", биле су речи, које је Мирослав поделио с јавношћу, а које му је Ружица упутила на њеној самрти.
Преминула је 19. децембра 2013. године у Београду, после дуге болести (Алцхајмерова болест), а сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
(Информер)
