Била је секс симбол и заводница због које је заувек остао у сенци
Француски глумац Жак Шарије преминуо је 3. септембра 2025. у 88. години живота. Његова смрт поново баца светло на једну од најбурнијих и најстраственијих љубавних прича француског филма, његов брак са Брижит Бардо, иконом гламура и слободе.
Њихова веза, која је крајем 1950-их и почетком 1960-их пунила насловнице, била је истовремено очаравајућа и трагична: младост, љепота, љубомора и медијска хистерија спојили су се у страсну, али неизбежно трагичну причу.
Сусрет који је потресао Француску
Рођен 6. новембра 1936. у Метзу, Жак Шарије је одрастао у великој породици професионалног војника. Од малих ногу привлачила га је уметност, студирао је керамику у Штрасбургу, а затим и глуму у Паризу код славне Бертхе Бовy.
Позоришна сцена га је брзо препознала, а филмски свет га је заволео када га је редитељ Марсел Карне ангажовао у филму Лес Трицхеурс (1958).
Брижит Бардо је већ тада била симбол сензуалности и слободе. Са филмом И Бог створи жену, постала је културолошка икона. Њихови путеви су се укрстили на снимању филма Бабет иде у рат (1959). Њихов сусрет био је тренутак експлозије — љубав је планула, а свет није могао да скрене поглед.
Брак, син и први облак на небу
Млади и заљубљени, Шарије и Бардо венчали су се 18. јуна 1959. у Лувесињену, уз огромну пажњу медија. Њихова срећа убрзо је крунисала рођењем сина, Николас-Жака, 11. јануара 1960. — догађај који је поново запалио насловнице.
Али идила није дуго трајала. Позив у војску увео је сумњу и напетост. Бардо је лично тражила одлагање службе, али љубав је већ почела да клизи кроз прсте.
Љубомора и скандал са Машом Мерил
Ситуација се додатно заоштрила када се у њиховој филмској орбити појавила млада глумица Маша Мерил. Снимање сцена с њом изазвало је шушкања и сумње. Када је Маша током снимања у Жаковом наручју изгубила свест, Бардо је бесно прокоментарисала: „Боље да га узме војска него нека друга жена.“ Судбина је тада већ имала планове.
Војна болница и самоубилачки покушај
Одлазак у војску био је неминован. Шарије је под притиском покушао самоубиство у војној болници и касније је проглашен неспособним за службу. Повратак у цивилни живот донео је још једну кризу: љубав, сада помрачена љубомором, почела је да се распада.
Раскид и последице
Брак је окончан 30. јануара 1963. Жак је добио старатељство над сином, а Бардо се посветила каријери и слободи коју је одувек желела. Њихова веза постала је симбол сукоба страсти и независности, медијске грознице и младалачке непредвидивости.
Мемоари и сукоб који траје деценијама
Деценијама касније, Бардо је у мемоарима описала Жака као љубоморног и посесивног. Он је реаговао тужбом и победио, а затим је објавио књигу Ма рéпонсе à Бригитте Бардот, покушавајући да врати контролу над сопственом причом. Њихов сукоб из 1990-их показао је да ова љубав, иако давно завршена, никада није престала да интригира.
Љубав, страст и слобода
Веза Жака Шаријеа и Брижит Бардо била је много више од обичне љубави. То је била драма младости и славе, слободе и страсти, медијске грознице и личне трагедије. Њихова прича и данас живи — као подсетник на љубав која је пламеном захватила свет и на човека који је заувек остао у сенци мита Брижит Бардо.
(Глоссy)
