Глумица Дубравка Мијатовић присетила се сарадње са Миленом Дравић и о њој открила ствари које до сада нисмо знали
Прошло је тачно 86 година од рођења велике српске глумице Милене Дравић. Иако нам се чини да о њеном животу знамо скоро све, у недавном интервју за емисију "Као сав нормалан свет" Дубравка Мијатовић је открила неке невероватне ствари о глумици:
"Имала сам 15 година када сам одабрана заједно са Аном Симић и Бранком Катић да играм ћерку Милене Дравић у филму "Није лако с мушкарцима". То је био први моменат када сам помислила "Ово би могла бити моја професија", не знајући да тако више неће изгледати ниједно следеће снимање. То су услови осамдесетих, који се више нису понављали. Радило се озбилно, потпуно невероватно.
Сећам се Милене која нас је прихватила као децу. Ево, сада не знам да ли је и ок о томе причати, јер ње више нема, али.. Ја сам тада од ње добила један комплимент због кога сам помислила да ја можда могу да будем глумица. Јер је она видела шта је видела, шта мисли да ће бити са мном, дала ми је неку .. Глупо ми је то да причам јер ње више нема, али је мени то у срцу остало као огроман подстрек да помислим да бих ја можда могла, да могу да се усудим да будем глумица..."
Причали су да је она кроз тај филм остварила мајчинску жељу, то што никад није имала децу, надоместила је кроз тај филм...
"Да, ми смо то осетиле. Ту количину љубави, блискости и подршке, то се осетило...
Била је то 1985. година када је снимљена култна комедија "Није лако с мушкарцима" у којој је Милена играла Гордану, самохрану, разведену мајку и архитекту која покушава да усклади каријеру и подизање три ћерке у пубертету.
Њеног партнера у филму тумачио је редовни филмски сапутник Љубиша Самарџић. Посебну драж снимању дала је сарадња са тада потпуно младим и неафирмисаним глумицама које су касније постале велика имена српског глумишта. Кроз велику аудицију, улогу њене најстарије ћерке добила је Ана Симић (тада студенткиња глуме), док су ово биле прве филмске улоге за Бранку Катић и Дубравку Мијатовић.
Ана Симић (најстарија ћерка Ана) била је на другој години Факултета драмских уметности у класи проф. Миње Дедића. Он је био познат по томе што студентима најстроже забрањује да снимају пре дипломског испита. Ана је улогу прихватила у тајности, због чега је умало била избачена са факултета.
Бранка Катић (Тања) имала је само 15 година током снимања. Она је испричала да су она, Дубравка и Ана биле у „пик-у” пубертета. Током пауза у хотелу у Црној Гори имале су интерне игре – плашиле би једна другу да се чудовишта крију испод кревета, подсећале се хорор филмова и заједно вриштале на сав глас, што је забављало целу екипу.
"То моја деца?? Не, то УОПШТЕ нису моја деца! Ја немам ПОООЈМА чија су то деца!!” је реченица из филма кога се годинама препричавала а коју је изговорила Милена Дравић на плажи када су њене ћерке направе хаос.
Три мужа и љубав за цео живот
Милена Дравић је рођена 1940. године у Београду. На филмском платну се први пут појавила 1958. године, а током наредних 60 година постала је „највећа југословенска филмска дива“. С обзиром на посао којим се бавила, њен приватни живот је често био у фокусу јавности.
Први пут се удала 1960. године за режисера Младомира Пуришу Ђорђевића. Ипак, након неколико година заједничког живота одлучили су да се разведу. Потом се удала за пет година старијег редитеља Војислава Кокана Ракоњца, али је њихов брак 1969. године прекинула његова прерана смрт.
Младог глумца Драгана Николића упознала је током снимања филма „Хороскоп“ Боре Драшковића. Након неког времена су се родиле симпатије, а 1971. године су заједно снимали филм „Улога моје породице у светској револуцији“. Уследио је кратки филм „Како су се волеле две будале“ у режији Александра Ђорђевића. У једном интервјуу Милена је испричала да су управо током снимања тог филма, 30. децембра 1971. године одлучили да се венчају. Отишли су у Општину Врачар и уз присуство куме Јелисавете Секе Саблић, потписали склапање брака. Након тога су се поново вратили на снимање. С обзиром на велику популарност коју су уживали, њихов брак је био честа тема домаћих медија. Међутим, врло брзо су стекли статус једног од најскладнијих парова на домаћој јавној сцени. Живели су скромно и настојали да што више сачувају своју приватност. Драган је након дуге и тешке болести преминуо 11. марта 2016. године на Војномедицинској академији. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Милена је преминула 14. октобра 2018. године. Сахрањена је пет дана касније поред свог супруга, пише Биографија.орг
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
