У смрт уместо на концерт.
Прошло је већ 38 година откако је југословенску музичку сцену потресла велика трагедија. У тешкој саобраћајној несрећи, која се догодила 1. октобра 1986. у Јабланици, настрадали су Дражен Ричл, фронтмен и један од основача групе Црвена јабука, и басиста бенда Аљоша Буха.
Аљоша је погинуо на лицу места, а Дражен Ричл, фронтмен групе Црвена јабука, који је задобио тешке поврде, две недеље је био у коми. Није се пробудио. Преминуо је 1. октобра на Војномедицинској академији у Београду. Сахрањен је у родном Сарајеву.
На његовом гробу бела мермерна јабука пресечена напола. Баш као његов живот, прекинут када је имао само 24 године. На споменику је увек стајало свеже цвеће. Мајка, Елвира Деак, често је обилазила његову вечну кућу. Све до овог јуна, када је преминула у 89. години.
Елвира је живела с великом тугом. Без супруга Фердинанда Ричла остала је још док је Дражен похађао први разред гимназије. Од трагедије у којој је изгубила сина никад се није опоравила.
А у том тренутку Црвена јабука била је једна од најпопуларнијих група бивше Југославије. Први албум објавили су у марту 1986. и одмах досегли звезде, пре свега захваљујући хитовима "Бјежи, кишо, с прозора" и "Дирлија", али и згодним члановима бенда за којима су тинејџерке "секле вене", нарочито за Ричлом.
Уместо на концерт - у смрт
Неколико месеци касније уследила је и прва турнеја. Те ноћи кренули су на први концерт. Део групе никад није стигао на одредиште, у Мостар, где их је на рукометном стадиону чекало око хиљаду и по људи. Наступ је требало да почне у 20 часова. Каснио је... У једном тренутку, са разгласа се чуло саопштење да се концерт одлаже. Био је то тренутак који је заувек променио овдашњу поп сцену.
Za,moju a i starije generacije...18.09.1986. Saobracajna nesreca,clanova," Crvene jabuke."😢Poginuo basista,Aljosa Buha,tesko povredjen pevac i osnivac grupe,Drazen Ričl ( od posledica povreda,preminuo 1.oktobra) 💔💔💔💔 pic.twitter.com/EPtrjdPZbI
— black & white (@bianconerobgd) September 21, 2021
"Фића, голф и застава 1500 (тристаћ) у поподневним сатима кренули су пут Мостара. У фићи су седели Злаја Арсланагић, Дражен Ричл и Аљоша Буха. Одмах иза, у голфу су били клавијатуриста Дражен Жерић и Дарко Јелчић, а у тристаћу организатори", пише ЦдМ.
Негде на пола пута, у близини Јабланице, Жера и Јелчић видели су људе који су се окупили око места где се догодила саобраћајна несрећа. Пошто су журили на концерт нису се заустављали, а нису имали ни времена за помагање унесрећенима. Били су уверени да су колеге успеле да им одмакну и нису се превише бринули.
Али, када су стигли у Мостар, тамо их нису чекале колеге из фиће. Како се приближавало време наступа, све више их је хватала нервоза. Претпоставили су да су се пријатељи негде зауставили или им се пробушила гума, па због тога касне, наводи даље ЦдМ.
Међутим, фића никад није стигао на одредиште. У једном оштром завоју код Јабланице занео се на леву страну пута и фронтално сударио са камионом. Аутомобил је био смрскан.
Жера је назвао хотел да провери да ли су пријатељи из бенда којим случајем отишли тамо уместо на стадион. Пошто су му рекли да их нису видели, назвао је полицију, у страху да је уништени аутомобил који су видели на путу био управо фића. Најгори страхови су се обистинили. Аљоша је погинуо на лицу места, друга двојица била су тешко повређена.
Лекари у Мостару целе ноћи су се борили за њихове животе. Пред болницом су се окупили фанови групе. Питали су како могу да помогну, нудили да дају крв...
Ричл је задобио тешке повреде главе. Арсланагић је боље прошао и већ ујутро је био ван животне опасности. Дражен је идућег јутра и даље био у тешком стању, па су лекари донели одлуку да га што пре пребаце хеликоптером у Београд на ВМА. Две недеље су доктори давали све од себе, али... Није се пробудио из коме.
Ко је био Дражен Ричл?
Дражен Ричл, познат и као Зијо или Пара, рођен је на Кошеву у Сарајеву. По завршетку гимназије уписао је студије новинарства на Факултету политичкох наука и завршио две године. Убрзо је почео да свира у бенду "Озбиљно питање" са пријатељем Златком Арсланагићем, с којим је касније основао "Црвену јабуку".
Неко време био је водитељ на Радио Сарајеву у хумористичкој емисији ПРИМУС (Приче и музике суботом). Постао је познат и по комичним улогама у првој сезони "Топ листе надреалиста", 1984. године, а сматра се и једним од оснивача такозваног "новог примитивизма".
Почетком септембра 1986, само неколико дана пре несреће, снимио је демо верзије песама за "За све ове године" други албум групе: "Нема више времена", "Туго, несрећо", "Узми ме кад хоћеш ти"...
На надгробном споменику у облику пресечене јабуке уклесан је стих из песме "Нек' те он љуби кад не могу ја": "Прође август, срећо моја, вријеме да се растане. Било је изгледа превише лијепо да нам тако остане".
Његова мајка Елвира смогла је снаге да о страшној трагедији која ју је задесила отвори душу тек 1989. године, за магазин "Ћао":
– На сахрани мог Дражена било је 10.000 Сарајлија. Ја тога нисам ни била свесна. После су ми то причали, да се сатима и сатима одлазило с гробља. Целу ноћ, на хиљаде младих, седели су и плакали поред хумке мог Дражена. То је он заслужио јер су га сви заиста неизмерно волели. Могу вам само рећи: пролеће га донело, јесен га однела. Кратак је био век његов. Али, мислим да је – за те своје године – постигао много више него што би ко други за неки дужи, дупли живот. Живот му је био стварно садржајан.
БОНУС ВИДЕО:
