Певачицу живот није мазио
Сека Алексић завршава 2022. годину са осмехом. У новогодишњем интервјуу за Курир певачица се присетила празника док је била дете, открива како ће их сада прославити и шта су она и супруг Вељко поклонили синовима Јакову и Јовану.
Чиме сте за празнике обрадовали синове и супруга?
- Децу и супруга увек обрадујем поклонима, као и они мене. Наравно, деца се увек радују отварању поклона, али искрено да вам кажем - нису захтевни. Јаков обожава ласере, то му је нова занимација, а Јован је задовољан шта год да се налази у поклону. Додуше, Јован је још мали да би знао да каже шта жели од Деда Мраза, али зато ми као родитељи и те како знамо шта воли, шта му прија, па су ту увек мали аутомобили и неке играчке. Али верујте, Јаков и Јован се највише радују кад смо ми сви скупа код куће и кад се играју с нама. Трче, скачу, вриште, ваљају се с Вељком и са мном по поду! Ма они су раздрагана и срећна деца, која не реагују на материјалне ствари.
Прочитајте још: Јелисавета Орашанин показала РОДИТЕЉЕ: Повод је прелеп, а сада је јасно од кога је НАСЛЕДИЛА лепоту (ФОТО)
Ви радите у новогодишњој ноћи, Вељко ће бити с вама, ко ће чувати Јакова и Јована?
- На Божић и Васкрс никад не радим јер су то два празника које проводим у кругу породице, док за дочек Нове године увек радим. С обзиром на то да увек гледамо да је цела наша фамилија на окупу током великих празника, тако ће бити и овог пута, те деца практично неће ни осетити да ме нема, јер они спавају у време кад ја наступам, а и биће пуна кућа најближих, тако да се не бринем. Јаков је изразио жељу да буде с нама за дочек, али сматрамо да је још увек мали за такву врсту авантуре, тако да ће сачекати још коју годину.
Ко је строжи родитељ, Вељко или ви?
- Јаков је ја, а Јован је тата, тако да је Јован моје дете, а Јаков је Вељков (смех). Шалим се, обојица су везани и за маму и за тату. Пођеднако воле да проводе време с нама, али је ипак мало теже кад мама није ту него кад Вељко није ту, што је потпуно природно, јер су мушка деца мало више везана за мајку. Не бих могла да кажем да смо као родитељи строги, али Вељко је ипак мало већи ауторитет од мене, на чему му завидим.
Како сте у детињству славили Нову годину? По чему памтите тај период?
- Празнике памтим по селу Липолист, где сам живела као дете. Сећам се да су нам увек долазиле моје тетке из Београда и Аустрије и доносиле лепе пакетиће којима сам се много радовала. Памтим да смо уживали тако што седимо за трпезом и проводимо време заједно у шали, смеху и уз песме. Моја мама је сјајна куварица, али нажалост, због целе ситуације у којој смо живели, могли смо да приуштимо мало богатију трпезу само за празнике. За разлику од мојих вршњака који су живели ван Босне, ја нисам имала прилику да верујем у Деда Мраза јер сам стицајем околности свој новац почела да зарађујем од 14. године. Тек кад сам упознала Вељка у мени се родила вера, која ме и данас гура да идем напред.
Помирили сте се с Јеленом Карлеушом и Драганом Мирковић, да ли је 2022. била година праштања?
- Сматрам да није битно да ли је ово била година праштања или не. Важно је да је човек свестан самог чина праштања и дивна је ствар кад се изгладе односи који дуже време нису били онакви какви су, хвала богу, данас.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
