Након смрти мужа, Ђурђија Цветић се суочила са тешком болешћу. Ова прича открива њену храброст и љубав према животу, упркос трагедијама
Ђурђија Цветић остала је упамћена као једна од најталентованијих и најпосебнијих глумица српске глумачке сцене. Публика ју је волела због харизме, снажних улога и аутентичне емоције коју је уносила у сваки лик, али иза успешне каријере крио се живот испуњен великим болом и тешким искушењима. Ипак, упркос трагедијама које су је задесиле, Ђурђија је до последњег дана задржала достојанство.
Љубав која је трајала три деценије
Током студија на Факултету драмских уметности у Београду, упознала је позоришног критичара Авду Мујчиновића, човека који ће постати њена највећа животна љубав и ослонац. Њихова веза трајала је више од тридесет година и важила је за једну од најскладнијих и најлепших љубавних прича међу уметницима бивше Југославије.
Пријатељи и колеге често су говорили да су њих двоје били нераздвојни и да су једно у другом проналазили мир, подршку и разумевање.
Смрт супруга променила јој је живот
Њихову срећу прекинула је велика трагедија 1997. године, када је Авда преминуо. Губитак супруга потпуно је сломио славну глумицу и оставио дубок траг на њеном животу и здрављу. Туга коју је осећала била је толико велика да се убрзо тешко разболела.
У једном интервјуу отворено је говорила о најтежем периоду свог живота и признала да је након смрти вољеног човека оболела од рака дојке.
„Због превелике туге, после смрти мог мужа Авде Мујчиновића, тешко сам се разболела. Добила сам рак дојке. Уз помоћ нутриционисте најпре сам увела велике промене у исхрану, а пред операцију и зрачење почела сам да користим и макробиотичке производе. Уз лекарске третмане, много ми је помогла и акупунктура“, испричала је тада глумица.
Храбро се борила са болешћу
Иако суочена са тешком дијагнозом, Ђурђија није дозволила да је болест сломи. Са много дисциплине и вере прошла је кроз операције, терапије и дуг опоравак. Људи који су је познавали говорили су да је и у најтежим тренуцима остала достојанствена, смирена и храбра.
Уместо да тражи сажаљење, трудила се да пронађе мир и снагу у себи, али и у природи којој се све више окретала.
Последње године провела је далеко од јавности
Пред крај живота повукла се из јавности и време углавном проводила у природи, у околини Београда. Далеко од рефлектора и градске буке, покушавала је да пронађе спокој након свих животних удараца које је преживела.
Иако усамљена, није губила достојанство нити љубав према уметности и животу. Они који су је посећивали говорили су да је и даље зрачила посебношћу и топлином по којој је била препознатљива током целе каријере.
Неостварена жеља која ју је болела
Једна од највећих животних рана била јој је чињеница да она и Авда нису имали децу. О томе је ретко говорила, али је у неколико наврата признала колико јој је та празнина тешко падала.
Говорећи о свом односу са супругом, једном је рекла да је њихова љубав била толико велика да би могла да траје „за четири живота“, али да је најтеже било „имати па немати“. Управо та реченица најбоље је описивала бол који је носила у себи након његове смрти.
Каријера за памћење
Ђурђија Цветић рођена је 1942. године у Пиносави, а глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду у класи чувеног Миленка Маричића. Била је део генерације врхунских уметника који су обележили домаће позориште и филм.
Читав радни век провела је у Југословенском драмском позоришту, где је остварила бројне упечатљиве улоге. Публика је памти по позоришним представама, филмовима и телевизијским серијама у којима је оставила неизбрисив траг.
За свој рад добила је бројна престижна признања, међу којима су Стеријина награда, Златни ловоров венац, награда „Милош Жутић“, „Миливоје Живановић“, као и једна од најважнијих глумачких награда – „Жанка Стокић“.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
