Водитељка је током бомбардовања једва извукла живу главу
25 година од НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије буди дубоке емоције и сећања код свих грађана Србије. Ова трагедија, која је заувек урезана у историју, оставила је горак укус у срцима и душама многих.
Ноћ између 22. и 23. априла 1999. године донела је трагедију и страхоту која је заувек променила ток догађаја. НАТО је засуо бомбама зграду Радио Телевизије Србије , узрокујући смрт шеснаесторо запослених особа РТС-а. То није био само напад на објекат, већ и на слободу изражавања и темеље новинарске професије.
Једна од особа која је била директно суочена са том траумом је и новинарка Леа Киш, која је у емисији 'Први ред' на телевизији К1 поделила своје сећање на те страшне тренутке.
- Имали смо у то време неку врсту ултиматума да морамо свакодневно да одлазимо и да се јављамо на посао, макар се само уписивали и исписивали, јер нисмо имали неке превелике обавезе. Тада сам била у забавној редакцији и она се није емитовала из оправданих разлога, али морали смо да се пријавимо и одјавимо, не би ли на тај начин остали у сталном радном односу, јер ако се не појавимо, сматрало се да смо или отишли из земље или не желимо да долазимо на посао, због ризика - каже Леа и открива да је због стреса након сазнања да је бомбардован РТС, изгубила бебу:
- Нисам могла да поделим тугу са својим колегама, јер се и мени десила једна изузетно тешка ситуација, а то је да сам при сазнању да се то десило, нажалост, изгубила бебу - каже и додаје да је операцију једва преживела.
- Сутрадан сам хоспитализована, имала сам две операције, једва извукла живу главу и остала без нерођеног детета - каже Леа и додаје да РТС након бомбардовања није био више исти:
- Више то никада није била телевизија у којој смо се радовали и имали неке лепе успомене. Просто, остала је једна мучна ситуација и никада нисмо могли више да нађемо радост коју смо имали, барем ја - закључила је Леа Киш у емисији "Први ред" на телевизији К1.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
