Списатељица Ведрана Рудан духовито описује своје младалачке згоде у Арманијевим сакоима, а уједно и открива у чему жели да је сахране. Она се у свом карактеристичном стилу често се враћа у прошлост, присећајући се анегдота које живот чине живописним и духовитим.
Описујући своје четрдесете, Ведрана Рудан је открила како је од ријечких шанера купила два Арманијева сакоа, а чак се и удала у црном Арманијевом оделу. Посебан детаљ из тог времена био је и зујалица на задњем делу сакоа, коју нико није успео да скине – па је тако млада Ведрана у брачне воде упловила у „обележеној“ одећи.
Одећа, смрт и бритки хумор
У отвореном писму, које је настало у најтежим данима њене борбе са болешћу, Ведрана је јасно поручила у чему жели да је сахране.
Са препознатљивом дозом ироније написала је: „Нећу ја светог Петра да импресионирам.“
Додала је да скупоцени Арманијеви комади сигурно неће имати никакву вредност на „оном свету“ и да их зато оставља унуци. Истакла је да јој је муж једном приликом показао најновије пиџаме из Лидла и да је то једино у чему би могла отићи пред светог Петра – једноставно, без жеље да се намеће или импонује.
Порука унуци и животна филозофија
Ведрана је своје сакое и одела одлучила да остави унуци, са шаљивом, али дубоком поруком. Ако једног дана положи заклетву као председница земље, поручила је да то учини у њеном Арманију.
„Кад се удаш, мораш имати нешто старо, а кад уђеш у политику – нешто украдено“, написала је Рудан. Овим је још једном потврдила да њен поглед на живот увек остаје бритак, реалан и прожет хумором, па чак и када говори о ономе што многи доживљавају са тугом и озбиљношћу.
Развод као отворена битка
Ведрана Рудан никада није бирала речи када говори о свом приватном животу, а посебно када је реч о браку и разводу. У једном од својих писама, она је без увијања описала тренутак када је одлучила да пресече и раскине однос са супругом. Развод, како га она види, није само правна процедура већ борба за достојанство и јасно показивање става.
„Кућа је моја, а ти иди за кобилом“
„Кућа је укњижена на моје име, изашао си из ње, оплодио, бар ти тако мислиш, готово малолетну кобилу, а ја бих се требала смешити и дати ти пола куће. Од***, љубави. Кућу сам ‘поклонила’ сину, сад се ти млати на суду са сином“, написала је Рудан. Њене речи нису само гнев, већ и израз дубоког разочарања у партнера који је, према њеном виђењу, издао поверење и породичне вредности.
Иронија као оружје против бола
И у најтежим личним тренуцима, Ведрана остаје верна себи – бритка, иронична и нимало спремна на компромис. За њу је развод значио ослобађање, али и прилику да подвуче црту, без жеље да сакрије увреде или прећути истину. Њено перо постаје штит, а иронија лек против бола.
