На Ускрс треба устати раном зором, а после поста, прво се треба омрсити васкршњим јајетом
Данас се слави најрадоснији Хришћански празник, Ускрс.
На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, – “Христос Васкрсе” и “Ваистину Васкрсе”. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.
У хришћанском свету Васкрс је највећи празник. Увек пада у недељу, а за њега се вежу многи обичаји и ритуали.
Од места до места варирају обичаји, а ово су неки којих бисте се требали придржавати:
За Ускрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Ускрса особа да буде поспана и несклона послу;
Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје.
Децу ваља дотаћи црвеним јајетом – да буду црвена и здрава током године.
После поста, прво се треба омрсити васкршњим јајетом.
На Ускрс, рано ујутру људи су одлазили у цркве на јутрење (у Русији је био обичај да ако се неко успава и не дође на јутрење у цркву, иду по њега, поливају га водом, или га бацају у реку. У 17. веку, Синод Руске цркве је посебним указом забранио спровођење овог обичаја, који је доводио и до смртних страдања људи). После ручка људи су се окупљали код Цркве, а ако у селу нема цркве, под запис (свето дрво).
У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где је пролазила литија палили су ватре или свеће у прозорима. Ватре за Ускрс су обавезно паљене код католика;
Ако Ускрс падне пре Ђурђевдана није се јело јагњеће месо.
За Ускрс се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње са уметнутим целим јајетом (ковржањак), које су међусобно размењују са пријатељима.
На дан Ускрса јаја и слаткиши се крију по дворишту и кући, па деца траже скривене дарове.
На дан Ускрса неизоставно је и куцање или туцање јајима. Јаја се најпре туцају врх у врх, а после шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе. Иначе, у Банату ускршња јаја нису давана пастирима (овчарима, свињарима) да не би стока боловала у току године.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
