На данашњи дан, 25. новембра 1951. године, рођен је Данило Лазовић, чувени спрски глумац који се прославио бројним улогама, иако га многи највише памте по "Срећним људима".
Данило Лазовић остао је упамћен као истински великан домаће глуме, уметник чија харизма и снага игре и данас одјекују. Ретко ко је, попут њега, умео да лику тако удахне живот, слојевитост и потпуно природну емоцију која је привлачила публику од првог кадра, невезано да ли је рола велика или мала.
Ипак, многи га највише памте као Шћепана Шћекића у "Срећним људима". Данило је маестрално одиграо дрског, домишљатог, али харизматичног Црногорца, комбинујућу хумор и оштрину, но многи не знају да је овај лик настао по особи из глумчегов живота.
Лазовић је о томе само једном говорио:
- Лик Шћепана Шћекића забава је на задату тему мог стрица Душана, својеврсни омаж њему. Он то апсолутно заслужује јер је духовитији од мене и већи забављач од свега што сам приказао на малом екрану. То је више од менталитета. У лику Шћепана је доказ да народ има неодољиву потребу за забавом - говорио је својевремено глумац.
Иначе је играо Црногорце много пута ("Лаф у срцу", "Игмански марш", "Одлазак ратника, повратак маршала", "Срећни људи"), и његова супруга Бранка је са Цетиња, али Лазовић није био Црногорац.
- Занимљиво је да сви мисле да јесте, пошто их је одлично глумио. За Владику Данила у "Горском вијенцу" Љиљана Благојевић ми је рекла да је први и једини пут у театру видела да глумац говори а цела сала за њим понавља стихове - присетила се његова најстарија ћерка Јелена у једном разговору за Новости.
Тад је открила и "тајну Шћепана Шћекића", вероватно најпопуларнијег јунака с Лазовићевог "црногорског репертоара".
- Приватно му је био веома далек. Играо је Шћепана као пародију на свог стрица Душана. Од свих Павићевих ликова, мислим да му је најближи Богољуб Гагић Черчил у "Породичном благу". У понеке реплике убацивао је и сопствене узречице. Као и Гагић, био је радан и простодушан, а породицу је увек стављао на прво место.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
