Нема тежег задатка за једног родитеља него што је васпитање деце. Свако жели да му дете буде добро, послушно, да са њим нема никавих проблема, да нас послуша кад журимо, кад желимо, кад нам највише треба...
Али, деца често бурно реагују на забране, инсистирају да одмах добију оно што желе или тешко прихватају да не могу увек да буду у центру пажње.
Иако су такве ситуације део одрастања, важно је препознати када одређено понашање постаје образац који може да отежа свакодневни живот и односе са другима. Размаженост се не мери бројем играчака које дете има, одећом коју носи или тиме колико му родитељи угађају. Много је важније како се понаша када наиђе на препреку, да ли уме да прихвати одбијање и колико разуме да и други људи имају своје жеље и потребе.
Постављање граница не значи да родитељи треба да буду хладни или престроги. Напротив, доследна правила, разговор и разумевање помажу детету да научи да управља емоцијама, развија стрпљење и поштује друге.
Ова 4 обрасца понашања указују да су детету потребне јасније границе, како не би постало размажено:
1. Дете не прихвата "не" као одговор
Један од знакова на који родитељи треба да обрате пажњу јесте бурна реакција сваки пут када дете не добије оно што жели. То може да подразумева викање, плакање, љутњу или инсистирање све док одрасли не промене одлуку. Наравно, мала деца тек уче да контролишу емоције и сасвим је очекивано да понекад тешко подносе разочарање. Проблем настаје када дете упорно користи такве реакције како би остварило своје захтеве, а родитељи редовно попуштају само да би избегли расправу.
У таквим ситуацијама дете може да стекне утисак да ће довољно упорним протестовањем на крају добити оно што жели. Зато је важно да родитељи мирно објасне своју одлуку и да се доследно држе постављених граница.
2. Стално тражи нове ствари и никада му није довољно
Још један знак може бити стална потреба за новим играчкама, гардеробом или другим стварима, чак и када дете већ има много тога што му је доступно. Ако се често дешава да се брзо засити поклона, одмах тражи нешто ново или се пореди са вршњацима који имају више, родитељи могу да искористе те ситуације како би разговарали с њим о жељама, потребама и захвалности.
То не значи да дете треба да се осећа кривим зато што нешто жели. Важно је, међутим, да научи да свака жеља не мора одмах да буде испуњена и да добијање поклона није нешто што се подразумева. Родитељи могу да помогну тако што ће унапред договарати правила о куповини играчака и других ствари, али и подстицати дете да чува оно што већ има.
3. Очекује да се све врти око њега
Дете које очекује да увек буде прво, да добија највише пажње или да се други стално прилагођавају његовим жељама може имати потешкоћа да разуме потребе људи око себе. То се, на пример, може видети када прекида друге док говоре, тешко прихвата да родитељи морају да се посвете и другим обавезама или се љути када неко други добије похвалу.
Један од важних задатака родитеља јесте да дете постепено уче емпатији, односно разумевању туђих осећања. Уместо да се све заврши на укору, корисно је разговарати о томе како се друга особа осећала у одређеној ситуацији и зашто је важно саслушати друге. Дељење, чекање на ред и уважавање туђих потреба вештине су које се развијају временом, кроз свакодневне ситуације и пример који родитељи дају.
4. Све мора да добије одмах
Стрпљење се учи, али нека деца тешко подносе и најмање одлагање. Ако сваки захтев прати инсистирање да се испуни истог тренутка, а чекање изазива бурну реакцију, родитељи би требало да обрате пажњу на то како дете реагује када ствари не иду по његовом плану. Није реално очекивати да дете увек буде стрпљиво, нарочито у раном узрасту. Ипак, важно је да постепено разуме да постоје ситуације у којима мора да сачека, да не може све да добије одмах и да се договорена правила односе на све.
Родитељи могу да вежбају стрпљење кроз једноставне свакодневне активности, попут чекања на ред у игри или договора да се одређена жеља испуни касније. Када дете успе да сачека, добро је похвалити његов труд.
Најважније је да родитељи буду доследни, али и да имају разумевања за узраст и емоционални развој детета. Циљ није да се дете плаши родитељских реакција, већ да уз њихову подршку научи да прихвати разочарање, поштује друге и разуме да љубав не значи испуњавање сваке жеље.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
