Ава Гарднер била је једна од највећих икона златног доба Холивуда, али иза гламура крио се живот пун бола, несигурности и сталне борбе са сопственим демонима.
Ава Гарднер рођена је 24. децембра 1922. године у малом месту Грабтоwн у Северној Каролини. Публика је обожавала због природне лепоте и магнетске појаве, а колеге су је памтиле као жену слободног духа која никада није у потпуности пристајала на правила Холивуда. Њена приватна прича често је била бурнија и драматичнија од филмова у којима је играла.
Одрастање у сиромаштву и рана траума
Ава је била најмлађе дете у породици са седморо деце. Одрасла је у сиромашној фармерској породици на америчком југу, у време када је Велика депресија оставила дубоке трагове на свакодневни живот. Била је посебно везана за оца Јонаса Гарднера, а његова смрт 1938. године, када је имала само 15 година, заувек ју је емотивно обележила.
Након тога, њена мајка је водила мали пансион како би прехранила породицу. Ава је била стидљива, повучена и далеко од слике будуће филмске диве. Њен снажан јужњачки нагласак касније је постао озбиљна препрека у Холивуду, због чега је годинама похађала часове дикције.
Случајно откривена, неспремна за славу
У Холивуд није ушла планирано. Након што се њена сестра преселила у Њујорк и удала за фотографа, Ава је позирала за неколико фотографија. Једна од њих завршила је у излогу студија, где ју је приметио таленат-скаут МГМ-а. Без глумачког искуства, али са невероватном фотогеничношћу, добила је уговор.
Први кораци били су тешки. Није знала како да се понаша пред камером, имала је трему и често је сумњала у себе. Годинама је играла мале, неупадљиве улоге док су је у студију обликовали по својим правилима.
Пробој који јој је променио живот
Прави преокрет десио се 1946. године у филму Убице, где је играла хладну и заводљиву фемме фатале. Публика је остала без даха, а Холивуд је добио нову звезду. Од тог тренутка, Ава Гарднер више није била само лепо лице – постала је глумица са харизмом и снагом.
Уследиле су велике улоге педесетих година. У филму Могамбо из 1953. године показала је емотивну дубину и рањивост, што јој је донело једину номинацију за Оскара у каријери. Иако није певала, била је звезда и музичких филмова, попут Схоw Боат, где је њен глас био синхронизован.
Посебно место у њеној каријери заузима филм Босонога контеса, прича о сиромашној жени која преко ноћи постаје светска сензација. Многи су у тој улози видели Авину личну исповест и њен амбивалентан однос према слави коју никада није истински волела.
Касније је критику одушевила и у филму Ноћ игуане, где је играла уморну, разочарану жену која ипак проналази снагу за разумевање и саосећање.
Три брака и једна велика љубав
Приватни живот Аве Гарднер био је готово једнако познат као и њени филмови. Удавала се три пута, али ниједан брак није потрајао. Највише се говорило о њеној вези са Франком Синатром. Њихов однос био је страствен, буран и деструктиван, пун раскида и помирења.
Иако су се развели, обоје су касније признали да су једно друго сматрали највећом љубављу свог живота.
Ава је била блиска и са многим другим познатим мушкарцима свог времена – писцима, глумцима, милијардерима – али ниједна веза јој није донела мир који је тражила.
Бекство из Холивуда и тихо повлачење
Како су се филмски трендови мењали, Ава се све више удаљавала од Холивуда. Славу је доживљавала као терет, а не као привилегију. Већи део живота провела је у Европи, нарочито у Шпанији, где је пронашла слободу далеко од студијског система и таблоида.
Пушење, стрес и бурни животни стил оставили су последице. Деведесетих година доживела је мождани удар, а здравље јој се нагло погоршало. Преминула је 25. јануара 1990. године, у 67. години, од упале плућа.
Легенда која је живела по свом
Иако су је проглашавали најлепшом женом света, Ава Гарднер никада није желела да буде савршена. Била је емотивна, тврдоглава, искрена и често несрећна. Бежала је од славе, али јој никада није у потпуности умакла.
(БлицЖена)
БОНУС ВИДЕО:
