Могли бисте помислити да је 12.000 година пре нове ере, када су се неандерталци ођавили, а велики, друштвено организовани хомо сапиенси појавили, било једноставније време.
Деца су гледала у звезде уместо у екране, ако сте били гладни, само сте нешто убили и појели, а равнотежа између посла и приватног живота заправо није била проблем као данас. Родитељи су се морали суочити са запањујућом стопом смртности и великим створењима која су хтела да их поједу. Невероватно је то што су успели да било кога да подигну до одрасле доби, а још је невероватније да се неке од њихових техника родитељства користе и данас.
Прочитајте још: Поруке ВЕЛИКИХ УМОВА: 10 цитата од којих ћете се најежити! (ФОТО)
Деца су била везана за кук
Обданиште у 12.000 години пре нове ере изгледало је тако што сте децу везивали на леђа (или груди) и проводила су дан са вама.
Предности те праксе су многобројне; неки психолози верују да је све то ношење и мажење поставило праисторијску децу да буду емпатичнија и емоционално интелигентнија касније у животу. Иста теорија стоји иза кожа-на-кожу праксе са којим вас је ваш лекар упознао кад сте добили бебу, јер је то кључно за мозак новорођенчади који се још развија.
Праисторијско село имало кључну улогу
Палеолитски очеви су можда били укљученији него што мислите. Одрасли у тој епохи су живели близу деце, у суштини су сви били сурогат родитељи. Ово је било практично за све родитеље у племену.
Рани људи су схватили да бисте, ако сте исцрпљени, били мање спремни да се уклапате у потребе племена, па је било доста размене дужности. И док су ранији неандерталци сви чинили све, хомо спаиенси су почели да расподељују ствари попут лова и сакупљања по полу.
Деца хомо сапиенс врсте су имала више простора за маштовиту игру и све генерације су се играле заједно.
Школа: Друга деца
Ако сте мислили да је Монтесори либерална, у овом друштву време игре није било структурирано према старосној групи - или било чему другом, заиста.
Праисторијска деца имала су користи од изложености вршњацима у свим различитим фазама развоја и имала су више простора за оно што би они у модерној ери назвали „маштовитом игром“. Стручњаци за развој детињства верују да је то неопходно за спречавање проблема менталног здравља.
„Исплачи се“ није била опција
Вероватно се питате: Како би новорођенчад која плачу могла да преживе уз сво то кукање које привлачи гладне звери? Није то био велики проблем као што мислите. Уместо да леже савршено мирно и моле се монотеистичком Богу који још није измишљен, неки од родитеља би се преврнуо и умирио бебу час посла, пошто су сви спавали заједно.
Постоји та савремена теорија да пуштање да дете „плаче“ учи да се смирују, али неки психолози верују да се обраћање пажње на плакање деце на начин на који су то праисторијски родитељи заиста исплатили с временом. На крају науче да се смире, а истраживачи кажу да им је одазивни родитељ можда помогао да развију свест раније и учинили их пријатнијима.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУК
