Иако се често мисли да велике издаје попут преваре уништавају љубавне везе, стручњаци упозоравају да крај најчешће почиње неприметним знаковима непоштовања. Психолози истичу да је презир најдеструктивнији образац комуникације који разара сваки однос.
На крају сваке везе потпуно је нормално запитати се где је све пошло по злу и када је вољена особа постала странац. Иако се распад партнерства ретко дешава преко ноћи, он може почети нечим наизглед ситним, попут саркастичног коментара.
Светски познати саветник за везе, доктор Џон Готман, идентификује презир као најдеструктивнијег од такозвана четири јахача који предвиђају предстојећи раскид.
Према његовом истраживању, комуникацијски стилови попут презира, критике, дефанзивности и затварања у себе најчешће доводе до неуспеха односа.
Презир подразумева посматрање некога као инфериорног или недостојног поштовања, што ствара емоцију која рађа гађење, бес и осећај моралне супериорности над партнером. Клиничка терапеуткиња Блајт Ландри, која има више од 27 година искуства у раду са траумама и динамиком односа, врло је јасна у погледу опасности оваквог понашања.
- Презир је посмртно звоно романтичних веза - објаснила је Ландри.
Како је навела, он указује на опсежне, нагомилане огорчености које су остале нерешене, понекад зато што су разлике толико велике да их није могуће адекватно помирити.
Зашто је осуда карактера толико опасна
Прави проблем са презиром лежи у чињеници да он утиче на сваки аспект односа. Незадовољство због неуравнотежених кућних обавеза или љубомора на радном месту могу да се прелију у опуштени разговор о потпуно неважној теми.
Терапеут за парове Марк Зола истакао је да презир често наводи особу да партнерову ману посматра као процену карактера или питање морала, а не као грешку или случајност.
- На неки начин, изражавање презира је функција неспособности особе да управља неизвесношћу и уместо тога бира дефинитивни или црно-бели начин објашњавања непријатног понашања партнера - рекао је Зола.
Према извештајима стручњака, везе се не распадају због једног великог догађаја, већ због постепеног нагризања поверења кроз свакодневне ситнице.
Брачна и породична терапеуткиња Џамелија Нокс додаје да презир може почети сасвим безазлено, кроз задиркивање и говор тела, попут превртања очима или уздисања.
Временом то може ескалирати у отвореније непоштовање, прозивање, опонашање понашања и осећај супериорности у којем партнера не видите као себи равног. Зола се сложио да колутање очима представља рани знак упозорења, описујући такво понашање као критику на стероидима.
Препознавање знакова и пут ка исцељењу
Психолог и терапеут за парове, доктор Тимоти Нгујен, на листу раних знакова презира додаје сарказам, грубост, оштар хумор, пасивно-агресивне и понижавајуће коментаре.
Иако горчина указује на озбиљне проблеме испод површине, Нгујен наглашава да то не мора бити аутоматски разлог за прекид. Према његовим речима, такво понашање је често очајнички и изобличен механизам преживљавања унутар везе.
Најважнија ствар коју пар може да уради када се појаве овакве негативне мисли јесте да потражи помоћ кроз терапију, јер разговор са објективном трећом страном помаже у неговању здраве комуникације.
Спречавање презира захтева свестан труд да се партнеру покаже захвалност и да се третира као потпуно равноправан члан односа. Нокс препоручује коришћење изјава које почињу са „ја“ током свађа, како би се избегло нападање друге стране.
- Када је присутна анксиозност, парови морају научити да одвоје симптом од партнера, истовремено препознајући да је анксиозно преиспитивање више унутрашња борба са сигурношћу, а не напад на нечију вредност - објаснила је Нокс.
Ово преобликовање може помоћи да се спречи дефанзивно повлачење које неминовно води до још веће отуђености оба партнера.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО
