Син редитеља Живка Николића и глумице Весне Пећанац, Петар Николић, је сликар који има свој атеље. Годинама је судбина његових родитеља интригирала јавност.
Петар је сада отворено говорио о томе, а како је истакао, боли га што је много тога ружног изречено претходних година.
- Од оца сам свакако покупио рецимо пливање. Идем на базен сваки дан. Мој отац је био пливач маратонац... Битно је да би човек одржао правац, да би имао фокус, да би истрајао у ономе што ради. А Живко је био јако посвећен своме послу и знао шта хоће да уради и да постигне. Ја сам растао на снимању. Ја сам буквално био део екипе тамо. Мени је то најнормалније било, то је била Живкова породица, можемо тако рећи. Он је живео за снимање. Он био стварно био као неки фикус у ћошку. Седи као биљка чека да почне да ради. Е кад ради онда се размаше и онда видите колико је то грандиозан човек и шта он све у себи има. Он је био посматрач живота. Занимљиво је рецимо да сам био са Зораном Радмиловићем на сцени пре него што сам се родио јер је моја мајка глумила Георгину у Радовану трећем и имала је онај јастук и сад ћале како је био филмаџија и реалистичан он каже шта ти јастуци ово оно, и он је лепо направио мене. Ја сам заправо дошао на овај свет као реквизита, као Живков штос да направи стомак... Тако да сам ја у стомаку већ био на великој сцени Атељеа 212 и вероватно осећао публику, осећао адреналин... - рекао је глумичин син за Блиц.
У једном раздобљу Живко је отишао за Америку и то је значајно обликовало живот породице:
- Без мене, мене није повео... Отишао је, он и мајка су били, мајка се вратила, онда је брат отишао, ја сам остао. Па ево мислим да је оно што је најтужније у свему што су настале неке јако глупе и ружне и празне јавне приче... оно што јесте реално било трагично јесте да Живко кад се вратио из Америке није снимио ниједан филм. То је био разлог због чега се разболео и онако мучно. Просто се нека епоха завршила. Моја мајка се у томе није снашла. Даље не бих ја много о томе јер је много ствари речено, а ружних ствари речено је баш много - каже Петар за Блиц.
Како је Весна причала о најтежем периоду у животу за "Вечерње новости"
У време НАТО бомбардовања, Весна је прошла кроз један од најмрачнијих периода живота. Живко је тада већ био тешко болестан, а син се замонашио, што је глумицу потпуно сломило.
- У време бомбардовања Живко је ишчилео. Осетила сам огроман бол, превелику тугу. Један син отишао је да се монаши.Рекао је: “Мени су сви бедеми срушени”. Остала сам да зурим у зид, пала у депресију. Некада смо били велика, ведра, сложна и многорадна породица... Нисам могла да играм, затражила сам пензију. Посао комичара је да дарује радост људима, а ја нисам више имала радости - рекла је глумица за Новости раније.
Много се писало о његовој мајци Весни када се сазнало да се храни у народној кухињи, где је била и фотографисана.
Живели су са пензијом од само седам хиљада динара, често гладни. Храну су добијали на вересију захваљујући самопослузи чија је шефица волела Живкове филмове.
- Пензија - седам хиљада динара. Били смо гладни. Мислила сам да сам због тога потпуно изгубила меморију. Једна милосрдна шефица у самоуслузи у близини куће годинама нам је храну давала на кредит, волела је Живкове филмове. Још је био жив. Сећам се да сам једном добила неки новац, и могла да бирам да ли да одем на пијацу или њој вратим део дуга. Одем, ипак, на пијацу. Из кесе ми је вирио млади лук и ја сам кружила по целом кварту да ме она не би видела. Испричам Живку, а он ми каже: "Одиграј то на сцени. И то је живот" - испричала је Весна својевремено за "Вечерње новости".
БОНУС ВИДЕО:
