Неке речи родитеља могу оставити невидљиве ожиљке на деци.
Постоје речи које се изговоре у тренуткуљутње, умора или немоћи, а које дете може да носи у себи годинама. За одрасле то понекад буде само једна реченица изречена „у афекту“, али за дете она може постати глас који ће касније чути сваки пут када посумња у себе.
Најболније ране нису увек оне које се виде. Неке настају од погледа, тишине, поређења и речи које долазе управо од људи од којих дете очекује безусловну љубав и сигурност.
„Разочарао/ла си ме“ – реченица која може дуго да боли
Једна од реченица коју психолози често издвајају као посебно тешку за дете јесте:
„Разочарао/ла си ме.“
Иако родитељ можда жели да изрази своје незадовољство неким поступком, дете често не чује поруку: „Нисам задовољан оним што си урадио.“ Уместо тога може да чује: „Нисам довољно добар.“
Дете још нема емоционалну зрелост да одвоји своју грешку од своје вредности. Ако често слуша да је разочарање, проблем или неуспех, може почети да верује да љубав мора да заслужи савршенством.
Речи родитеља постају унутрашњи глас детета
Родитељи су први људи од којих дете учи ко је и колико вреди. Када га охрабрују, оно гради сигурност. Када га често критикују, вређају или пореде са другима, може развити осећај да никада није довољно добро.
Реченице попут:
„Зашто ниси као твој брат/сестра?“
„Од тебе никада ништа неће бити.“
„Увек све поквариш.“
„Стиди ме се због тебе.“
„Није требало ни да се трудим око тебе.“
могу оставити дубок траг, чак и када родитељ касније заборави да их је изговорио.
Дете их често не заборавља.
Критика понашања није исто што и одбацивање детета
Свако дете греши. Родитељска улога није да никада не покаже љутњу или разочарање, већ да научи како да разговара тако да дете разуме грешку, али не изгуби осећај сопствене вредности.
Уместо:
„Ти си неодговоран.“
боље је рећи:
„Ово што си урадио није било одговорно. Хајде да видимо како можеш следећи пут другачије.“
Уместо:
„Никад нећеш успети.“
важније је рећи:
„Ово ти сада није успело, али можемо да покушамо поново.“
Детету треба граница, али му је још више потребна сигурност да је вољено чак и када погреши.
Најважније речи које дете треба да чује
Ниједан родитељ није савршен. Сви некада подигнемо глас, кажемо нешто што касније пожалимо или реагујемо из умора. Важно је препознати тренутак и поправити однос.
Понекад једна искрена реченица може излечити оно што је друга направила:
„Погрешио/ла сам. Нисам требало тако да ти кажем. Волим те и када погрешиш.“
Јер дете не треба да одрасте верујући да мора бити без грешке да би било вредно љубави.
Највећи поклон који родитељ може да му остави није савршенство, већ осећај: „Ја сам вољен чак и када нисам савршен.“
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
