Славна глумица Ингрид Бергман остала је симбол непоколебљиве вере у љубав и уметност.
Ингрид Бергман рођена је у породици шведског фотографа Јустуса Бергмана и Немице Фриде Адлер 29. августа 1915. у Стокхолму. Врло мала, већ са две године, остаје без мајке коју није успела да упамти.
Такође, отац јој је умро када је имала свега 13 година, а након тога је бригу о њој преузела тетка Хулда. Њен отац је још током њеног раног детињства увидео озбиљан таленат за певање, подстицао је да оде у оперу, али је Ингрид од малена била усмерена на глуму.
Након смрти родитеља у овој идеји подржала је и тетка, која јој је помогла да се спреми за аудицију коју је 1932. расписало стокхолмско Краљевско драмско позориште.
Иако је била несигурна у себе и веровала да се лоше показала на аудицији, Ингрид је без размишљања примљена, после чега јој је одобрена и стипендија. Жири је толико био одушевљен њеним талентом и невероватном лепотом, да је већ кроз пар месеци добила улогу, чиме је направљен преседан, с обзиром на то да га нове глумице нису добијале улоге по неколико година.
Убрзо се први пут озбиљно заљубила и удала за зубара Петера Арона Линдстрема и 1938. родила ћерку Фридел Пију Линдстрем.
Како је освојила Холивуд?
Холивудски продуцент Дејвид О. Селзник убрзо је случајно налетео на један њен филм и понудио јој ангажман и светску каријеру. Међутим, ни то није дошло преко ноћи јер је имао озбиљне замерке.
"Тата је говорио да је она злата вредна, иако има неколико великих минуса: име јој звучи превише немачки, превисока је, има предебеле обрве и не зна добро енглески", рекао је својевремено његов син.
Једина критика коју је прихватила и на којој је желела да поради јесте био енглески. Кроз пар месеци сјајно је савладала језик, али о промени имена није желела ни да разговара. Селзник је био одушевљен њеним ставом и непоколебљивошћу, с обзиром на то да су колегинице њене генерације било спремне на све сулуде захтеве које су им постављали.
На своје прво холивудско снимање, 6. маја 1939, довезла се бициклом и са сунчаним наочарама па је на улазу у студио морала вратару да објашњава да је глумица како би је пустио унутра.
Филм "Интермеззо" донео јој је велику популарност, много фанова, две номинације за Оскара, као и бројне понуде редитеља и продуцената. Међутим, Ингрид је одлучила да их све одбије јер је њен муж уписао студије медицине у Рочестеру у близини Њујорка, те је породица морала тамо да се одсели.
Ингрид у Њујорку добија неколико улога на Бродвеју, али у њој је и даље тињала жеља за филмом. Одлучује да се врати у Холивуд, те је пола године проводила у Калифорнији, а пола са породицом.
Први успех
Убрзо, тачније 1942. године, снима чувени холивудски класик - "Казабланку", а две године касније за "Плинско светло" добија и првог Оскара.
Осим великог успеха, Ингрид је пратила репутација добре породичне жене, која гради каријеру, има супруга доктора медицине и ћерку пред поласком у школу.
Међутим, стварност је била нешто другачија. Наиме, честа развдојеност од мужа утицала је на њихов однос, који је постајао све хладнији, те су њене афере биле све чешће. Дуго се шушкало да је блиска са Керијем Грантом, а аферу са фотографом Робертом Капом није ни крила, те су их често виђели у Паризу.
Како се је упознала чувеног редитеља?
Ипак, после сваке афере она се враћала свом мужу и породици. Све док није упознала славног редитеља Роберта Роселинија. Након што је одгледала неколико његових филмова, остала је толико очарана, да му је написала писмо.
"Нисам га познавала, али сам желела да радим с њим. Написала сам да бих радо глумила у његовим филмовима јер ценим његов рад те да ми хонорар уопште није битан. Признала сам и да на италијанском знам да кажем само "волим те", објаснила је после.
Брзо јој је одговорио и предложио да се нађу у Паризу, где јој је открио да снима филм "Стромболи" и да јој нуди главну улогу. Ингрид је то оберучки прихватила, а већ на снимању се заљубила у њега.
Ситуација је била врло компликована, јер су обоје били у браку. Роселинији је био ожењен римском аристократкињом Марчелом Де Маркис, а била је јавна тајна да има и неколико љубавница, укључујући Ану Мањани, што је његова супруга толерисала.
Међутим, романса са Ингрид је постајала све озбиљнија, а након што је остала у другом стању у јавности је представљана као неморална. Одлучила је да се те 1950. у тајности разведе, као и уда за Роселинија. Исте године родила је њиховог сина Робертина.
Зашто је била забрањена у САД-у?
Уследио је прави медијски линч у Америци, те је за две године објављено 38.000 чланака о томе да је неморална и промискуитетна. Отишли су корак даље, те је чак постојала иницијатива о њеном прогањању из земље, док су јој бројни филмови забрањени.
С друге стране, Роселинија нико није осуђивао, чак му је афера са лепом глумицом дала на "цени".
Један од ретких који је стао на страну холивудске диве био је чувени писац Ернест Хемингвеј, са којим је била блиска још током снимања филма "За ким звона звоне" (1943), чији је сценарио написан према његовом роману.
"За улогу у филму према вашем роману одсекла бих и главу", одговорила је и заувек задобила његову наклоност.
Две године касније добили су близнакиње Изабелу и Ингрид Исоту. Ова велика породица живела је у Риму, али је Роселинијев раскалашан живот све више утицао на њихову срећу. Наиме, он је све више трошио, живео врло хедонистички, излазио и проводио се, а како није зарађивао довољно да покрије све трошкове, често је то радила Ингрид.
Уз то, имао је све мање посла, што је утицало на његову несигурност и страх од тога да ће га Ингрид оставити, те јој је бранио да снима са другим редитељима.
Под притиском да заради довољно да покрије трошкове свог супруга, Ингрид снима филм "Анастасија" за који 1956. године добија другог Оскара. Међутим, када је Роселини сазнао да ће снимати са другим редитељем, почео је да јој прети самоубиством и одузимањем деце. До тога није дошло, а да је добила велику награду сазнала је преко радио преноса док је лежала у кади.
Велики животни ломови
Потпуно расуло догодило се већ следеће године, када је њен супруг отишао у Индију да сними документарац, а вратио се са новом девојком, 27-годишњом Индијком Сонали Дас Гуптом. Ингрид је за ово сазнала преко новина, а по повратку у дом Сонали ју је дочакала на улазним вратима, саопштивши јој да чека Роселинијево дете.
Разочарана Ингрид одлучује да напусти супруга, разведе се и узме старатељство над децом. Он јој то без проблема одобрава, али када се следеће године удала за богатог наследника бродовласничке породице, одлучује да јој узме децу. Она је ово прихватила уз договор да ће моћи да их виђа кад год пожели.
Борба до самог краја
Убрзо одлази у Америку, где упркос претходним скандалима 1970. добија њихово држављанство. Многе понуде није могла да стигне да прихвати, а 1973. оболева од рака дојке. Напипала је квржицу, али је веровала у то да болест неће узети маха.
Међутим, 1975. године су јој одстрањене обе дојке.
"Целога живота сам за мајку мислила да је храбра жена, а неке њене потезе успела сам да разумем тек када сам и сама добила децу. Ипак, у раздобљу у којем се борила с болешћу на мене је оставила најјачи утисак, напросто зато што је била чврста и ниједног тренутка није сажаљевала себе. Гледала је истини у очи и никада није показала да се бави размишљањима – зашто се то баш мени догодило? Уместо тога, радила је као да се баш ништа није променило", изјавила је њена најстарија кћерка Пија.
Показала је велику храброст у борби са опаком болешћу, те је одмах после своје прве операције 1974. године снимила чувени филм "Убиство у Оријент експресу", који јој је донео трећег Оскара.
Глумица се наредне године развела од свог трећег супруга, а болест је све више узимала маха. Последњи филм снимила је 1982. године, "Жена звана Голда" о израелској премијерки Голди Меир. Постхумно је добила Еми награду, коју је преузела њена прва ћерка Пија.
Две недеље након завршетка снимања, непосредно после интимне прославе свог 67. рођендана у кругу најближих пријатеља у лондонском стану, у којем је након развода од трећег супруга живела сама, Ингрид Бергман је отишла на починак и тихо преминула у сну. Глумица је кремирана у присуству 1200 ожалошћених, а њен пепео однет је у родну Шведску. Део је просут у море, поред кога је провела своје детињство, док је други део положен поред њених родитеља.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
