Мајка га је оставила на рођењу због хендикепа, а он је покренуо највећу хуманитарну акцију у Србији "ЧЕП ЗА ХЕНДИКЕП" (ВИДЕО)

"Ја се никада нисам оптерећивао с тиме чим ја живим, него како живим"

Oglas

Прича Зорана Мартинова, никога не може да остави равнодушним. Овај сасвим обичан човек, због своје животне приче, направио је једну од највећих хуманитарних акција у нашој земљи под називом "Чеп за хендикеп".

Прочитајте још: Био је у коми четири месеца, поново је учио да хода, а онда му је стигао невероватан позив: Ово је потресна исповест нашег врхунског спортисте који је постао инвалид (ВИДЕО)

Његова борба, почела је још док је био у стомаку, јер му је мајка узимала лекове који су били забрањени у трудноћи и успео је да преживи.

-Чим ме је мајка родила, а родила ме је са деформитетима, на рукама и ногама и са зечијом усном, она ме је оставила по рођењу и ту је прекинут сам контакт. Тако да сам ја цео свој живот од рођења па све до данашњег дана, проводио у социјалним установама - рекао је Зоран у емисји "Исповести" на јутјуб каналу "Новости".

Иако је у животу имао бројне потешкоће, никада није изгубио веру у људе:

- Апсолутно је огроман број људи око мене и око целог оног живота како ја живим - каже Зоран и додаје да је временом научио да прашта чак и онда када су га сви повређивали:

- Временом како одрасташ и сазреваш, схваташ да људи нису имали додирних тачака са особама, који се разликују по физичком изгледу. Тако да не треба никоме замерити, јако мало сам имао ситуација у животу да ме нешто заболело.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Ц̌ЕП ЗА ХЕНДИКЕП СРБИЈА (@цепзахендикеп)

Уместо да тражи помоћ, Зоран је одлулчио да он буде тај који ће да помаже другима, направио је једну од највидљивијих кампања код нас "Чеп за хендикеп":

- Ја сам је спровео како сам је видео у Турској и Словенији. али сам ја кроз време успео да их сустигнем, да будем у равни са њима, да ова прича постоји у Србији - наставља Зоран и каже да се сав новац од рециклираних чепоба, као и донације одмах упућују најугроженијима. Своју највећу борбу, Зоран описује следећим речима:

Прочиатјет још: Плементи чин младића: Донирањем органа спасио живот најбољем другу (ВИДЕО)

-Воља и жеља за животом од јутра до мрака. Исто је када је реч о заједништву са нечим. Свакако прија пажња. Прија ми, а то је јако ретко, када ме неко назове да пита како си, јеси ли добро, јеси ли јео? то је толико ретко, као промил. Ја нисам изградио ту навику да неко брине о мени - закључио је Зоран.