Прича о једном од најпознатијих случајева с краја 20. века: Ерик Менендез и његов брат Лајл брутално су убили своје родитеље.
Године 1993, НБЦ је емитовао можда најконтраверзнију епизоду емисије „Сатурдаy Нигхт Ливе“. У њој су глумци Џон Малкович, Мајк Мајерс и Роб Шнајдер извели судски скеч са следец́им заплетом: тужилац испитује двојицу оптужених који носе одговарајуц́е плаве и ружичасте џемпере, и уместо да одговарају на питања, они готово све време јецају и покривају лица рукама.
Све то делује комично и гротескно, али цака је у томе што се практично идентично суђење заправо одвијало у исто време. Суђење се односило на брац́у Ерика и Лајла Менендеза, који су оптужени су за брутално убиство сопствених родитеља због наследства вредног више милиона долара, и покушали су да свету докажу да само траже освету за своје уништено детињство. На крају, обојица су осуђени на доживотни затвор.
Пре две године, рочиште за условни отпуст Ерика Менендеза одржано је у Калифорнији. Рочиште је трајало скоро 10 сати и резултирало је одбијањем условног отпуста. Затвореник, сада педесетшестогодишњак, инсистирао је да прихвата пуну одговорност за своје злочине и да више не представља претњу друштву. Судија се није сложио.
Историја породице Менендез
Отац брац́е Ерика и Лајла био је Хосе Менендез. Рођен на Куби од професионалног фудбалера, емигрирао је сам у Сједињене Државе са 16 година. Хосе је касније испричао да су његови преци некада били „богате аристократе, али да су многи постали жртве бруталног режима земље, било убијени или добивши дуге затворске казне. Тако је покушавао да докаже да му је управљање великим сумама новца у крви и да намерава да искористи сваку прилику у Сједињеним Државама.
Након селидбе, Хосе Менендез је остао код породичних пријатеља у Пенсилванији, а затим је добио стипендију за пливање на Универзитету Јужни Илиноис. Хосе није волео да студира тамо, али неколико месеци касније, на једној дебати, упознао је девојку по имену Мери Луиз „Кити“ Андерсен и заљубио се. Била је две године старија, а Хосе је био заљубљен: Кити је победила на такмичењима лепоте у свом родном Чикагу, али, што је најважније, била је и веома амбициозна. Млади пар је одмах почео да прави планове за заједнички живот, а њихова прва одлука била је да напусте факултет и преселе се у Њујорк. Након што су спаковали кофере, Хозе је запросио Кити и венчали су се.
Хозеов отац је у почетку био против и у писму је написао да је његов син премлад да би основао породицу и преузео такву одговорност. У Великој јабуци, младенци су наставили школовање и радили једно поред другог. Хозе је нашао посао као рачуновођа, а Кити као перач судова. Међутим, није дуго радила и убрзо је отишла на породиљско одсуство, родивши синове са разликом од две године. Старијем су дали име Лајл, млађем Ерик, а Хозе је инсистирао да Кити престане да ради и да се уместо тога фокусира на куц́не послове и одгајање деце.
У то време, градио је прилично успешну каријеру: прво као менаџер комерцијалног лизинга за компанију за изнајмљивање аутомобила, а затим је прешао у РЦА Рецордс, где је преговарао о уговорима о снимању за уметнике као што су Еурyтхмицс, Дуран Дуран, Јосé Фелициано и Менудо. Међутим, Хосеов прави успех дошао је на његовом следец́ем послу: 1986. године придружио се независном филмском студију Царолцо Пицтурес, који је био у дуговима од 20 милиона долара, и у року од две године довео је компанију до стабилне профитабилности.
Агресивно је преговарао, хладнокрвно отпуштао стотине запослених одједном и стекао репутацију „бездушног чудовишта“. Али његове методе су биле ефикасне и стога су сви били задовољни. До краја осамдесетих година прошлог века породица се преселила у Калифорнију. Хосе Менендез је постао менаџер компаније Ливе Ентертаинмент, велике филмске продукцијске компаније, а милиони долара су уплац́ени на његове банковне рачуне.
Брац́а Менендез
Захваљујуц́и богатству свог оца, брац́а Ерик и Лајл Менендез одрасли су као типични чланови вишег слоја и увек су били блиски пријатељи. Од детињства су се бавили професионалним спортом - посебно тенисом - и похађали елитну школу. Упркос строгом васпитању њихових родитеља, бунтовничко понашање је било неизбежно. У једном тренутку, низ ситних крађа је захватио комшилук породице Менендез, а неки од несталих предмета су касније пронађени у Ериковом ауту. Ова прича никада није настављена, али у образовне сврхе, Хосе Менендез је послао своје синове да раде. Једном је обезбедио посао конобара у ресторану, другом у организацији која је помагала бескуц́ницима. Оба брата су била незадовољна овим аранжманом: сматрали су свој посао тешким послом, али оно што их је највише узнемирило биле су ниске плате.
Брац́а нису имала посебне планове за своје животе: једноставно су желели да се препусте себи и забаве. Лајл се, након што је завршио средњу школу, уписао на Принстон, али је убрзо избачен због плагирања семинарског рада. Ерик је отишао на УЦЛА, али није ни сањао о академској каријери. Замишљао је себе као драмског писца и чак је написао сценарио са пријатељем о двојици брац́е који убијају своје родитеље због наследства, али никада није успео никоме да га прода.
За разлику од свог оца, Лајл и Ерик су били потпуно неамбициозни, и то је јако иритирало Хозеа. Прекретница у породичној историји догодила се једне вечери када је Хозе позвао синове у своју канцеларију и објавио да им нец́е оставити ни динара од зарађеног новца, и да ће морати сами да се сналазе.
Убиство Хозеа и Кити Менендез
Брац́и је требало месец дана да се помире са овом вешц́у, и током тог времена су сковали план. Увече 20. августа 1989. године, Лајл и Ерик су пуцали у своје родитеље док су гледали телевизију. Хозе Менендез је убијен хицем из непосредне близине у потиљак, а затим је упуцан још четири пута. Кити Менендез је покушала да побегне из куц́е након првих хитаца, али је успела да се удаљи само неколико метара од софе, након чега су њени синови испалили 10 хитаца у њу, од којих су је четири погодила у главу. Још један хитац је испаљен у колено, тако су Лајл и Ерик прикрили трагове. На крају, када је полиција стигла на место злочина као одговор на позив брац́е, закључили су да иза убиства стоји мафија. Сви знаци (хитац у колено, пронађене чауре, изузетна бруталност) указивали су на то, посебно зато што је Хозе, као истакнути бизнисмен, заиста могао имати проблема са криминалним властима.
У време убиства, старији брат је имао 21 годину, а млађи 18.
Када су детективи стигли на лице места, брац́а су била у паници. Рекли су да су напустили куц́у ујутру 20. августа, вец́и део дана провели на тениском терену, затим отишли да гледају „Бетмена“, срели се са пријатељима на градском вашару и договорили се да оду у клуб. Да би ушли, била им је потребна идентификација, коју су преузели када су се вратили куц́и, где су затекли родитеље након крвавог масакра у дневној соби. Иако је алиби брац́е био непоуздан, нико није спровео форензичке тестове на њима, иако су трагови пуцњаве и даље могли бити пронађени на њиховим рукама и одец́и.
Неколико недеља касније, браћа су одржала конференцију за новинаре и испричли су медијима како планирају да живе након смрти родитеља. Лајл је новинарима рекао да намерава да покрене сопствени посао, док се Ерик надао да ц́е наставити каријеру професионалног тенисера. На располагању су имали 14 милиона долара, неколико вила, акције у великим компанијама и малу уметничку колекцију. Само у првим недељама након смрти родитеља, брац́а су потрошила приближно 700.000 долара.
Лајл је испразнио полице неколико луксузних продавница одец́е и обновио свој гардеробер, док је Ерик купио неколико Ролекс сатова и Порше Кареру. Управо је њихов докони начин живота, а не туговање, касније поново привукао пажњу полиције.
Исповести психолога
Читаве дане, брац́а су живела живот о коме су дуго сањали, једноставно трошец́и новац, али 1990. године полиција је неочекивано ухапсила Лајла Менендеза. Младиц́ев психолог се обратио властима, признајуц́и да му је Лајл током једне од њихових сеанси признао брутално убиство његових родитеља. У почетку је човек покушао да уцени Лајла, али је Лајл претио да ц́е и њега убити. Психолог је потом све испричао властима. Неколико дана након повратка са тениског турнира у Израелу, Ерик је ухапшен и у Сједињеним Државама. Почело је суђење против брац́е, са националном покривеношц́у.
Примарна теорија истраге била је да су брац́а убила своје родитеље због наследства, али су Лајл и Ерик сами изнели другачију теорију.
На сваком рочишту, плакали су и препричавали како њихови животи никада нису били бајка.Тврдили су да их је отац сексуално злостављао као децу, док је њихова мајка, зависна од алкохола и таблета, на то затварала очи. Такође је игнорисала бројна неверства свог мужа, упркос томе што је редовно правила љубоморне сцене. Касније су се Хозеове колеге сетиле да га је Кити понекад звала у канцеларију на сваких 30 минута и, према речима њеног терапеута, неколико пута је покушала самоубиство. Брац́а су такође оптужила мајку за сексуално злостављање. Рекли су да их је до њихове 13. године она туширала и терала да спавају у њеном кревету. Силвестер Сталоне, блиски Хозеов пријатељ, сведочио је у овом случају.
Никада није доказано насиље над брац́ом, али су породични пријатељи признали да су Лајл и Ерик одрасли под огромним притиском.
На пример, њихов отац их је често посец́ивао током тренинга и такмичења, оштро захтевајуц́и да раде више. Такође, никада није одобравао девојке које су брац́а бирала, говорец́и да ц́е им сам пронац́и одговарајуц́е невесте. „Он је агресиван, она је непажљива“, тако су Лајлови и Ерикови школски учитељи описали Хозеа и Кити Менендез. Неки рођаци брац́е рекли су да су заиста често добијали батине, иако су други инсистирали да су оптужбе измишљене и да је породица, иако није била примерна, била сасвим нормална.
Казна
Суђење брац́и трајало је неколико година; пресуда је донета 1996. године. Суђење је било отворено и толико значајно да су хиљаде посматрача очекивале да ц́е присуствовати сваком рочишту. Ерик и Лајл Менендез проглашени су кривим за убиство са предумишљајем по претходној завери и осуђени на доживотни затвор без могуц́ности условног отпуста, иако су тужиоци првобитно тражили смртну казну. Смештени су у одвојене затворе, али су брац́а одржавала блиске односе.
Док су били у затвору, обојица су се венчали: Лајл са уредницом часописа Ребеком Снид, а Ерик са бившом манекенком Аном Ериксон. Пет година касније, Ерик се развео. Због затворских услова, брац́а се нису виђала 22 године, а први пут су се поново срели 2018. године, када им је коначно дозвољено да се пребаце у исти затвор. 2023. године њихов случај је добио неочекивани обрт. Тетка брац́е је у свом дому открила писмо које је написао Ерик осам месеци пре трагедије, у којем је свом рођаку испричао о злостављању свог оца. Порторикански певач Рој Росело је 2023. године такође тврдио да је Хосе Менендез, који је некада продуцирао његов бенд, злостављао брац́у. „Он је педофил“, рекао је Росело.
Након тога, адвокат Ерика и Лајла поднео је захтев за преиначавање њихових казни, који је тренутно у току. Случај је такође добио широку публицитет захваљујуц́и друштвеним мрежама. Корисници ТикТока креирају хиљаде видео снимака, добијајуц́и милионе прегледа, позивајуц́и на пуштање брац́е на слободу. Они инсистирају на томе да чињеница да су Ерик и Лајл годинама трпели злостављање није узета у обзир приликом изрицања казне, али сада је то једноставно немогуц́е игнорисати.
У мају 2025. године, судија је преиначио казне брац́е на 50 година, чинец́и их подобним за условни отпуст. Међутим, у августу те године, Калифорнијски одбор за условни отпуст је одбио њихов захтев, наводец́и дисциплинске прекршаје. У септембру је суд такође одбио њихов захтев за поновно суђење.
Брац́а тренутно остају у притвору, а њихово следец́е рочиште за условни отпуст се не очекује пре 2028. године.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
