Широм света Ролан Гарос је синоним за тенис, али мало људи зна да је овај турнир добио име по легендарном авијатичару који је био пионир током Првог светског рата.
Овај тениски турнир има милионску публику, а многи се питају ко је човек по чијем имену је добио назив.
“Прва помисао је да је он био чувени тенисер, а када сазнају истину, многи се изненаде”, каже Мајкл, историчар.
Ролан Гарос је био љубитељ спорта, али никада није освојио ниједну тениску медаљу. Његова страст је била летјење. Био је један од најбољих пилота своје генерације и једна од многих трагичних жртава Првог светског рата.
Рођен је 6. октобра 1888. године у граду Сен-Дени, а као пилот се прославио и пре Првог светског рата, током којег је стекао статус националног хероја. Наиме, Гарос је 1913. године постао први човек који је прелетео Средоземно море без стајања.
Након неколико мисија, Ролан је схватио да је истовремено летјење и пуцање претешко па је, уместо на бочну страну, аутоматску пушку причврстио на предњи дио борбеног авиона. Тако је себи олакшао гађање противника, а да би пропелере заштитио од оштећења непријатељских метака, на авион је поставио металне клинове.
У кратком року на овај начин је срушио три немачка авиона, што му је донело велики углед. Ускоро је његов систем увео праву револуцију у ратовању на небу, а Роланд Гарос је тако постао један од првих борбених пилота на свету.
Ратна срећа је Ролан Гаросу окренула леђа 18. априла 1915. када је његов авион оборен изнад немачког дела ратишта. Одведен је у заробљеништво и оданде је успео да побегне тек после три године.
Како му је један рекет спасио живот
Роланд је планирао бјекство из заробљеништва пуне три године. Успео је да пошаље кодиране поруке у Француску и затражио да му пошаљу мапу Немачке. Из Француске му је стигао тениски рекет у чијој је дршци била сакривена мапа.
Уз помоћ мапе, заједно са још једним француским пилотом извео је спектакуларни бег 14. фебруара 1918. године. Њих двојица су успели да преваре стражаре обучени у немачке официрске униформе, које су израђивали у тајности.
Бег је према речима историчара био права пустоловина.
“Спавали су на гробљу, провели једно поподне у биоскопу, а након бројних покушаја успели да се докопају Париза, где су их почастили херојском добродошлицом.”
Чим је поново стигао на територију Француске, вратио се у војску и поново полетео. Показало се да је одлука да поново приступи војсци била фатална за храброг пилота. Роланд Гарос је поново оборен 5. октобра 1918. изнад градића Вузије, у Арденима. Погинуо је ни месец дана пре краја рата.
Стадион „Ролан Гарос“ саграђен је 1928. године, на земљишту које је Француској тениској федерацији поклонио Рагби клуб „Стад Франс“, под само једним условом, да га назову по ратном хероју Ролану Гаросу.
