Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

СУТРА СЛАВИМО ЂУРЂИЦ: Да вам се несрећа не би уселила у кућу и пратила вас целе године, 1 ствар никако не смете да урадите

Српска православна црква и њени верници сутра обележавају велики празник посвећен Светом Ђорђу.

1794729282_205659.jfif
Фото: Wикипедиа
Oglas

Ђурђиц или Јесењи Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 16. новембра, чиме се обележава успомена на пренос моштију Светог Ђорђа и обновљење његовог храма у ком је положено његово тело. У народу је овај празник познат и као Мали Ђурђевдан.

Свети Ђорђе страдао је 303. године, јер је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана. Изјавио је да се не плаши да умре за своју веру, проповедао је Нови завет, а чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Тада су обоје осуђени на смрт одсецањем главе.

Шта не смете радити на Ђурђић да вам се несреће не би уселила у кућу?

У многим домовима данашњи дан прође у тишини, без тешких послова и непотребних расправа. Људи се присећају старих обичаја, говоре о доброти коју треба неговати, запале свећу за мир, здравље и напредак.

Стари српски обичаји налажу да се на овај дан никако не раде тешки физички послови, јер у супротном можете "навући" малер, несрећу и болест на себе која може да вас прати током читаве године.

Строго је забрањено ићи у лов, јер се верује ко лови на Ђурђиц, несрећа ће му дисати за вратом током читаве године.

Од 16. до 24. новембра, у периоду који се назива Мратинци или Вучији дани, не износи се ништа из дома — ни храна, ни ствари, ни гардероба.

Жене се на Ђурђиц уздржавају од ручних радова, а верује се да и кројачи и обућари треба да одмарају. Прање гардеробе и тканина такође спада у забрану током ових дана.

У селима по Западној Србији постоји обичај клања црног петла или пилета, а у Херцеговини црног јарета. Оба обичаја обављају се у строгој тишини, како би се домаћини заштитили од напада вукова.

Молитва Светом Ђорђу

Свети Георгије има посебно место, не само због своје храбрости и мученичког страдања, већ и због тога што се сматра заштитником људи који траже правду, избављење и унутрашњу снагу. 

Они који носе крст свакодневних брига посебно се окрећу молитви Светом Георгију, верујући да његова снага може да помогне и најуморнијој души. У предању се верује да молитва упућена Светом Георгију на данашњи дан доноси утеху, заштиту и обнову вере. Зато се многи верници са дубоким поштовањем обраћају овој старој молитви, изговарајући је полако, у миру, са надом да ће им светитељ бити близак у сваком тренутку невоље.

Молитва гласи: "Муке страшне избегао није, дивни Великомученик Свети Георгије.

Све земаљско он презре и одрече, да Царство Небеско вечно стече.

Видело је у тами што нам свима сија, слава дивног Великомученика Георгија.

Душа наша смерно благодари, заступника таквог што нам Бог подари.

Сваком ко помоћ и спас од њега затражи, име светога љубав и веру оснажи.

Зато се теби у муци молимо, и твоје помоћи вапијући просимо.

Услиши и сада молбе наше невољне, молитве прими скромне, драговољне.

Нека заступништво твоје за нас не бледи, не остави нас у невољи и беди.

Чуј глас напаћеног нашег рода, сети се српскога народа.

Да нам душман више не прети, помози нам Георгије Свети." Амин.

Иако Ђурђиц није обележен црвеним словом и не спада у заповедне празнике, остаје један од датума који се дубоко осећа у срцу верујућег народа.

(Стил)

БОНУС ВИДЕО:

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas