Наизглед једноставно питање „Како си?“ често добија још једноставнији одговор – „Добро“.
И док неки људи без много размишљања започињу дугу причу о свом дану, други се заустављају на једној речи, чак и када пролазе кроз тежак период. Иза таквог одговора не мора да се крије равнодушност или недостатак поверења. Понекад је то начин на који особа чува своју приватност, контролише емоције и бира коме ће открити оно што заиста осећа.
Људи који често одговарају са „добро“ могу бити веома самостални и навикнути да се сами носе са својим проблемима. Не желе да оптерећују друге својим бригама, не осећају потребу да сваку емоцију претворе у разговор или једноставно не воле површна питања на која се очекује искрен одговор. Код неких је то и научени образац понашања, одрастали су уз уверење да своје тешкоће треба да решавају сами. Ипак, важно је не доносити закључке само на основу једне речи. Некада „добро“ заиста значи да је све у реду, а некада је то само најкраћи начин да се разговор настави без отварања личних тема.
Још једна особина која се може повезати са оваквим одговором јесте потреба да сами бирају када ће и са ким разговарати о својим осећањима. Такви људи често пажљиво процењују саговорнике и не отварају се свакоме, јер им је важније да имају неколико искрених односа него да своје мисли деле са свима. То не значи да су хладни или затворени, већ да блискост за њих подразумева поверење и осећај сигурности. Када некоме коначно кажу да им није добро, то често значи да ту особу доживљавају као некога пред ким не морају да глуме да је све у реду.
(Сенса)
