Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju veliki praznik posvećen Svetom Đorđu.
Đurđic ili Jesenji Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 16. novembra, čime se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovljenje njegovog hrama u kom je položeno njegovo telo. U narodu je ovaj praznik poznat i kao Mali Đurđevdan.
Sveti Đorđe stradao je 303. godine, jer je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana. Izjavio je da se ne plaši da umre za svoju veru, propovedao je Novi zavet, a čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Tada su oboje osuđeni na smrt odsecanjem glave.
Šta ne smete raditi na Đurđić da vam se nesreće ne bi uselila u kuću?
U mnogim domovima današnji dan prođe u tišini, bez teških poslova i nepotrebnih rasprava. LJudi se prisećaju starih običaja, govore o dobroti koju treba negovati, zapale sveću za mir, zdravlje i napredak.
Stari srpski običaji nalažu da se na ovaj dan nikako ne rade teški fizički poslovi, jer u suprotnom možete "navući" maler, nesreću i bolest na sebe koja može da vas prati tokom čitave godine.
Strogo je zabranjeno ići u lov, jer se veruje ko lovi na Đurđic, nesreća će mu disati za vratom tokom čitave godine.
Od 16. do 24. novembra, u periodu koji se naziva Mratinci ili Vučiji dani, ne iznosi se ništa iz doma — ni hrana, ni stvari, ni garderoba.
Žene se na Đurđic uzdržavaju od ručnih radova, a veruje se da i krojači i obućari treba da odmaraju. Pranje garderobe i tkanina takođe spada u zabranu tokom ovih dana.
U selima po Zapadnoj Srbiji postoji običaj klanja crnog petla ili pileta, a u Hercegovini crnog jareta. Oba običaja obavljaju se u strogoj tišini, kako bi se domaćini zaštitili od napada vukova.
Molitva Svetom Đorđu
Sveti Georgije ima posebno mesto, ne samo zbog svoje hrabrosti i mučeničkog stradanja, već i zbog toga što se smatra zaštitnikom ljudi koji traže pravdu, izbavljenje i unutrašnju snagu.
Oni koji nose krst svakodnevnih briga posebno se okreću molitvi Svetom Georgiju, verujući da njegova snaga može da pomogne i najumornijoj duši. U predanju se veruje da molitva upućena Svetom Georgiju na današnji dan donosi utehu, zaštitu i obnovu vere. Zato se mnogi vernici sa dubokim poštovanjem obraćaju ovoj staroj molitvi, izgovarajući je polako, u miru, sa nadom da će im svetitelj biti blizak u svakom trenutku nevolje.
Molitva glasi: "Muke strašne izbegao nije, divni Velikomučenik Sveti Georgije.
Sve zemaljsko on prezre i odreče, da Carstvo Nebesko večno steče.
Videlo je u tami što nam svima sija, slava divnog Velikomučenika Georgija.
Duša naša smerno blagodari, zastupnika takvog što nam Bog podari.
Svakom ko pomoć i spas od njega zatraži, ime svetoga ljubav i veru osnaži.
Zato se tebi u muci molimo, i tvoje pomoći vapijući prosimo.
Usliši i sada molbe naše nevoljne, molitve primi skromne, dragovoljne.
Neka zastupništvo tvoje za nas ne bledi, ne ostavi nas u nevolji i bedi.
Čuj glas napaćenog našeg roda, seti se srpskoga naroda.
Da nam dušman više ne preti, pomozi nam Georgije Sveti." Amin.
Iako Đurđic nije obeležen crvenim slovom i ne spada u zapovedne praznike, ostaje jedan od datuma koji se duboko oseća u srcu verujućeg naroda.
(Stil)
BONUS VIDEO:
