Није имао бар мало зрно среће да ужива у одрастању своје деце и у љубави своје вољене Руже...
Јован Јовановић Змај се од своје несреће бранио писањем песама.
Неизмерна породична трагедија била му је инспирација за писање друге збирке посвећене породици.
Чика Јова Змај је био један од ретких који "воле једном у животу". Његова једина истинска, животна љубав била је Еуфросина Ружа Личанин, "девојка са чудним именом", ћерка новосадског трговца Павла Личанина и његове супруге Паулине.
Како је чика Јова добио надимак Змај? За све је крива једна ТАЧКА
Упознали су се кад је отишао у посету болесној сестри од тетке. Док је седео у сестриној соби, појавила се умилна, нежна, одмерена девојка. Истог тренутка га је освојила. Иако је постојала већа разлика у годинама (он је имао 28, она 17), убрзо се развила обострана љубав.
Прелепом Ружом оженио се 1862. године, годину дана пошто су се упознали, и након тога настају неке од његових најлепших песама: „Кажи ми, кажи, како да те зовем“, „Тијо ноћи моје сунце спава“, „Заспала си, а ја будан“, и друге у којима описује најсрећнији период свог живота, који је, нажалост, кратко трајао. Убрзо су добили сина Мирка.
Наредних година, Ружа је на свет донела још четворо деце - Тијану, Саву, Југа и Смиљку.
Преплављен љубављу и радошћу, Чика Јова Змај је завршио интимну љубавну збирку песама "Ђулићи", назвавши је према турској речи за ружу - "ђул".
Овај лирски циклус садржи 73 песме, различите по форми, обиму и природи стиха. О љубави се пева смерно, нежно, али снажно и без претеривања и екстаза. Из песама зрачи љупкост и умиљатост.
Да би био управник Текелијанума, "актуар и деловодитељ" Матице српске, Змај је отишао у Пешту већ годину дана након венчања.
Упоредо је и наставио своје школовање и завршио студије медицине 1869. године. Наредне године се вратио у домовину и почео да ради као лекар у Новом Саду и Панчеву. Све је ишло у најбољем могућем реду. Међутим, то није дуго потрајало...
Након неизмерне радости и дивних тренутака, породицу Чика Јове Змаја је задесила велика несрећа. Као да се универзум уротио против њих.
До 1872. године преминуло је четворо деце породице Јовановић - Мирко, Тијана, Сава и Југ. Ни детињство нису доживели.
Оволику трагедију њена нежна душа није могла да издржи. Скрхана болом, Ружа је преминула у Панчеву 1872. године, и оставила супруга са тек рођеном ћеркицом Смиљком. Јова је усвојио још две девојчице - Марију и Анку, и са три ћерке се преселио у Футог.
Међутим, ни тамо га несрећа није напустила. Преминула је и Смиљка, а да ни две године није напунила.
Чика Јова Змај је наџивео и усвојене ћерке - Марију и Анку, јер су обе умрле 1901. године.
Збирка "Ђулићи увеоци" је у потпуности посвећена његовој изгубљеној породици. Надовезује се на збирку "Ђулићи", али само према људима које у њој описује. После огромне љубави, стихови сад одишу неизмерном тугом. Све његове руже су увеле...
Чика Јова Змај је преминуо у сну, 14. јуна 1904. године, у Сремској Каменици где се и данас налази његов гроб.
