Nije imao bar malo zrno sreće da uživa u odrastanju svoje dece i u ljubavi svoje voljene Ruže...
Jovan Jovanović Zmaj se od svoje nesreće branio pisanjem pesama.
Neizmerna porodična tragedija bila mu je inspiracija za pisanje druge zbirke posvećene porodici.
Čika Jova Zmaj je bio jedan od retkih koji "vole jednom u životu". NJegova jedina istinska, životna ljubav bila je Eufrosina Ruža Ličanin, "devojka sa čudnim imenom", ćerka novosadskog trgovca Pavla Ličanina i njegove supruge Pauline.
Kako je čika Jova dobio nadimak Zmaj? Za sve je kriva jedna TAČKA
Upoznali su se kad je otišao u posetu bolesnoj sestri od tetke. Dok je sedeo u sestrinoj sobi, pojavila se umilna, nežna, odmerena devojka. Istog trenutka ga je osvojila. Iako je postojala veća razlika u godinama (on je imao 28, ona 17), ubrzo se razvila obostrana ljubav.
Prelepom Ružom oženio se 1862. godine, godinu dana pošto su se upoznali, i nakon toga nastaju neke od njegovih najlepših pesama: „Kaži mi, kaži, kako da te zovem“, „Tijo noći moje sunce spava“, „Zaspala si, a ja budan“, i druge u kojima opisuje najsrećniji period svog života, koji je, nažalost, kratko trajao. Ubrzo su dobili sina Mirka.
Narednih godina, Ruža je na svet donela još četvoro dece - Tijanu, Savu, Juga i Smiljku.
Preplavljen ljubavlju i radošću, Čika Jova Zmaj je završio intimnu ljubavnu zbirku pesama "Đulići", nazvavši je prema turskoj reči za ružu - "đul".
Ovaj lirski ciklus sadrži 73 pesme, različite po formi, obimu i prirodi stiha. O ljubavi se peva smerno, nežno, ali snažno i bez preterivanja i ekstaza. Iz pesama zrači ljupkost i umiljatost.
Da bi bio upravnik Tekelijanuma, "aktuar i delovoditelj" Matice srpske, Zmaj je otišao u Peštu već godinu dana nakon venčanja.
Uporedo je i nastavio svoje školovanje i završio studije medicine 1869. godine. Naredne godine se vratio u domovinu i počeo da radi kao lekar u Novom Sadu i Pančevu. Sve je išlo u najboljem mogućem redu. Međutim, to nije dugo potrajalo...
Nakon neizmerne radosti i divnih trenutaka, porodicu Čika Jove Zmaja je zadesila velika nesreća. Kao da se univerzum urotio protiv njih.
Do 1872. godine preminulo je četvoro dece porodice Jovanović - Mirko, Tijana, Sava i Jug. Ni detinjstvo nisu doživeli.
Ovoliku tragediju njena nežna duša nije mogla da izdrži. Skrhana bolom, Ruža je preminula u Pančevu 1872. godine, i ostavila supruga sa tek rođenom ćerkicom Smiljkom. Jova je usvojio još dve devojčice - Mariju i Anku, i sa tri ćerke se preselio u Futog.
Međutim, ni tamo ga nesreća nije napustila. Preminula je i Smiljka, a da ni dve godine nije napunila.
Čika Jova Zmaj je nadživeo i usvojene ćerke - Mariju i Anku, jer su obe umrle 1901. godine.
Zbirka "Đulići uveoci" je u potpunosti posvećena njegovoj izgubljenoj porodici. Nadovezuje se na zbirku "Đulići", ali samo prema ljudima koje u njoj opisuje. Posle ogromne ljubavi, stihovi sad odišu neizmernom tugom. Sve njegove ruže su uvele...
Čika Jova Zmaj je preminuo u snu, 14. juna 1904. godine, u Sremskoj Kamenici gde se i danas nalazi njegov grob.
