Патријарх Павле, који се упокојио пре 16 година, и после смрти ужива огромну љубав и поштовање у народу.
Сећање на овог, по многима светог човека, његова унука преточила је у књигу „Мој деда патријарх Павле“.
Патријарх Павле имао је рођеног брата Душана који је погинуо у Другом светском рату. Снежана Миловић његова је унука.
Патријарх је најближу породицу посећивао два пута недељно. Са њима је најчешће обележавао највеће празнике, Божић и Ускрс.
– Док сам писала књигу полако ми је постајало јасно да између живота мог деда Попе и онога што је патријарх Павле говорио нема никакве разлике – рекла је приликом једног телевизијског гостовања унука патријарха Павла.
Снежана Миловић, која је по професији психолог, имала је привилегију да одраста уз човека кога су сви волели и уважавали.
– Сваки пут када би долазио у посету породици, из своје торбе, сличне оној коју су некада носили ђаци, вадио је разне дарове. То су најчешће биле бомбоне, понекад јабуке или дуње. Давао их је уз коментар: „Ево, сваком по једна, да се не преједете“. Говорио је да човек једе да би живео, а наопако је ако живи да би јео – присетила се Снежана Миловић, преноси Хелло.
– И сам се скромно хранио. Сваки оброк започињао је и завршавао корицом хлеба, а са стола је сакупљао мрвице, забринуто подсећајући да има много гладне деце.
Породица о вести да ће постати патријарх
Породица није ни помишљала да ће постати патријарх. Када је вест објављена, његова сестра Агица данима је плакала. Говорила је: „Мени треба брат, нека неко други буде патријарх“.
– Плашила се да више неће имати времена да долази. Али долазио је кад год је могао, макар накратко – испричала је унука патријарха Павла и додала:
– Укућанима није допуштао да му придрже мантију јер би то значило „ја сам важан“. Није дозвољавао ни да га родбина колима одвезе до Патријаршије уз изговор: „Лакше ми је аутобусом, не морам да се сагињем кад улазим“.
– Како је често пешачио или се возио градским превозом, верници су га пресретали с питањима, молбама за савете… Сваког је саслушао. На своје проблеме и тегобе није се жалио. Говорио је: „Лако ми је са мном“. Ретко је дозвољавао, а још ређе тражио, да неко учини нешто за њега лично.
Живео аскетски
Патријарх Павле живео је аскетским животом. Сам је шио и крпио одело и ципеле, а обављао је и друге мајсторске послове у Патријаршији. Стално је нешто читао, писао је монографије о манастирима, студије, покретао духовне академије…
Многе речи патријарха Павла и данас се цитирају, а његова унука споменула је и савет који посебно памти:
– Говорио је да човек у некој тешкој ситуацији треба да уради све што може, али да се не секира превише, да не оболи, јер „сирће гризе своју флашу“.
(БлицЖена)
БОНУС ВИДЕО:
