РАЗНОЛИК пејзаж древне Европе, обликован мегафауном, евоцира мит о њеним древним, непрекидним и густим шумама.
У давна времена претпостављало се да је цела Велика Британија била прекривена густим шумама, што је омогућавало веверици да пређе острво, а да никада не дотакне земљу. Међутим, студија коју је водила Елена Пирс с данског Универзитета Архус доводи у питање ову идеју, откривајући разноврснији пејзаж, преноси „Њу сајентист“.
-У просеку, на сваком локалитету који смо посматрали, више од половине вегетације је била отворена или светла шума. Замислите неку врсту пејзажа саване, објаснила је Пирсова.
Истраживање сеже даље у прошлост од претходних студија, испитујући интерглацијални период пре 115.000 до 130.000 година.
Анализирајући скоро 100 узорака полена са локација широм Европе, Пирсова и њен тим су користили компјутерски модел за предвиђање вегетацијског покривача, узимајући у обзир факторе као што је производња полена. Идентификоване су прошле варијације вегетације, како географски тако и хронолошки, а климатски фактори или пожари су искључени као примарни узроци.
Пирсова наглашава улогу мегафауне, укључујући носороге и слонове с равним кљовама, у обликовању тог крајолика.
-Мислим да је мегафауна била водећи фактор, каже она.
Студија објављена у часопису „Сајенс адвансис“ решава неслагање између фосилних доказа о отворенијем пејзажу и преовлађујућег веровања, заснованог на обиљу полена дрвећа, о шумама углавном са затвореним крошњама.
Пирсова сугерише да би напори за очување требало да се фокусирају на поновно стварање процеса који су обликовали тај древни пејзаж, а не на репликовање самог пејзажа. На пример, залаже се за присуство животиња као што су дивље свиње које уништавају тло, спречавајући доминацију одређених биљних врста.
Они су у суштини само неуредни, а сав тај неред ствара сјајна станишта у којима друге ствари могу да напредују, закључује Пирсова.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
